"Pluća grada" na konkursu, šta će biti sa Košutnjakom oko bivšeg Avala filma

Košutnjak je juče bio u središtu pažnje svih koji su se ka njemu vozili satima, ili proklizavali uz strme čukaričke ulice. A struka koju čine neki od najboljih srpskih arhitekata, upravo danas upustila se u posao koji bi trebalo da pomiri naizgled nemoguće. Ambiciozne privatne investitore i njihovu želju za profitom, državnu televiziju koja parazitira od naših para, školu koja jača telo i duh i pre svih građane, koji ponavljaju da im neće dati pedalj zelenila. Hoće li se među zelenilo ipak ušunjati hoteli i vile za elitu, saznaje Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.

Društvo arhitekata Beograda je raspisalo konkurs za uređenje dela Košutnjaka, kako stručno kažu urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici. Investitori i naručioci posla,su Avala studios, RTS i Košutnjak film. Žiri koji će do aprila odabrati najbolji projekat, sastavljen od eminentnih stručnjaka na čelu sa arhitektom i akademikom Branom Mitrovićem, garantuju, očuvaćemo Košutnjak.

„Mi smo se zapravo i dogovorili da budemo u žiriju ako smo saglasni oko jedne stvari, ako smo saglasni, onda možemo da je branimo. U razvoju matrice grada taj deo je negde valjda stvaranjem studija, Avala filma, Košutnjaka kao filmskog grada, nekako ostao pod navodnicima zaštićen. Ali zaštićen od svega, osim od poneke divlje gradnjice, znate to kod nas uvek ide. Po raspisu konkursa gradi se samo na prostorima koji su već izgrađeni, a devastirani. Znači to je jedna potpuna revitalizacija prostora“, kaže Branislav Mitrović, arhitekta.

Akademik Mitrović očekuje da arhitektonsko-urbanističko rešenje mora da bude takvo da ostvaruje organsku povezanost sa okolinom, poštujući kulturno nasleđe i potencijal lokacije sa kombinovano stambeno poslovnom gradnjom. Iako poštuju svakog od članova žirija, iz grupe građana Bitka za Košutnjak, vrlo su skeptični prema namerema investitora.

„Prvobitni podatak koji je izleteo u Avala studiosu je bio 820.000 kvadratnih metara, tu bi bio poslovni prostor, novi studiji i stanovi. Što je naravno nezamislivo. Infrastruktura ne samo u ovom delu Beograda, nego u celom Beogradu ne ispunjava uslove širenja i odobravanja davanja dozvola za bilo koju zgradu, a kamoli novo naselje i novi grad“, poručuje Dejan Jovanović, iz Udruženja „Bitka za Košutnjak.

A reč je o prostoru, naspram zaštićenog prirodnog područja „Šume Košutnjak“,koja gledano uz ulicu Kneza Višeslava ostaje sa leve strane, predmetni potez odnosi se na desnu stranu, i zauzima površinu oko 85 hektara. U tu celinu ulazi i prostor današnjeg DIF-a , RTS, Državni audiovizuelni arhiv Srbije, Vatrogasna stanica, Zastava film, Hram Svetog apostola Luke, Košutnjak film, Hala sportova Žarkovo, kompleks Avala studios i na rubovim niz stambenih objekata i porodičnih kuća.

„Te sadašnje namene koje žive na tom prostoru, sigurno će biti zadržane, sigurno će biti i novih rezidencijalnih, ali jednog potpuno drugog kredibiliteta i kvaliteta. Imate onaj Studio 1, znate mi smo vođeni od strane Avala studija da vidimo kakvi su to zalozi koji su ostali, a koji su spašeni da ne budu upropašćeni, od kostima, pa do svih onih stvari koji je pratilo tu jugoslovensku filmsku industriju, to će biti tamo deponovano, ti su prostori zaštićeni. Ovde je ideja da nijedan kvadratni metar slovima, nijedan kvadratni metar ne bude oduzet od šume“, kaže Mitrović.

„Ne damo im ni metar, ali nijedan jedini metar nijednog dela Košutnjaka, Pionirski grad, Avala Studios gde je sada, Džinova livada, ovamo deo oko Trim staze. Mi ne možemo da dozvolimo da naš Hajd park, naš Central park bude urbanizovan deo po deo, korak po korak. 5:06, 0:08 pokušaj novi, ali ovoga puta se nadamo zbog uglednih arhitekata i ličnosti, da će možda doći do dogovora sa građanima, taj dogovor je moraće da poštuju želju građana Čukarice, Rakovice i Beograda“, kaže Jovanović.

Vrlo oprezni i sumnjičavi u namere investitora i gradski odbornici Pokreta slobodnih građana.

„Košutnjak je neprocenjiv deo Beograda i moramo njega štitii od početka do kraja, onakav kakav je on u celini došao do nas, takav moramo da sačuvamo i za neke buduće generacije. Urbanizam u čitavom gradu, ali i u čitavoj zemlji mora da se razvija u službi građana, a ne u službi nekakvog kapitala ili trenutnog interesa pojedinaca, kako stranih faktora, tako i domaćih“, kaže Vladimir Pajić iz Pokreta slobodnih građana.

Pajić ocenjuje da grad Beograd i Republika Srbija moraju da postave okvir u kome će da rade sve službe, a pogotovo urbanizam.

„Problem je što u Beogradu, takav okvir nije dat. On ne postoji, tj. postoji jedan drugi, a to je jedan okvir koji služi obično mafijaškim investitorima koji grade svoje projekte, pa onda to ide na štetu građana. Mi smo do sada videli da je retko koji projekat u Beogradu, naročito projekti koji su veliki, koji obuhvataju veliki deo naselja da su oni bili dobri i onda prosto izražavamo bojazan i nekakvu strepnju da će i sa svim drugim projektima biti tako“ kaže Pajić.

Konkurs koji prema tvrdnji akademika Mitrović ima zadatak da očuva i proširi šumski fond i zelenilo i da umesto sadašnjeg zarobljenog prostora postane dostupan građanima, otvoren je do 25. marta sledeće godine.

Prilog pogledajte na početku ove vesti