U četvrtak 24. februara posle 5 časova ujutru počeo je ruski napad na Ukrajinu... čuju se eksplozije i sirena za vazdušni napad... ruski tenkovi prelaze ukrajinsku granicu. Napad je počeo nakon što je Vladimir Putin na televiziji najavio „specijalnu vojnu operaciju“, „demilitarizaciju“ i „denacifikaciju“ Ukrajine.... Volodimir Zelenski objavio je ratno stanje. Sve će trajati samo par nedelja... Evropska Unija i NATO će u svakom smislu podržati Ukrajinu... Rusija će pokleknuti pod sankcijama... koliko se toga za ove dve godine pokazalo kao velika zabluda? Šta smo shvatili o međunarodnom pravu, licemerju velikih, ekonomskim interesima koji ruše političke barijere, žrtvama i humaniratnoj krizi u Evropi, cehu koji plaćamo svi mi, o poželjnim i nepoželjnim izbeglicama i emigrantima - da li smo se usaglasili kako se definiše ovaj sukob - rat ili specijalna operacija? Kako ove dve godine sumiraju vojni analitičar Aleksandar Radić, i pisac i kreativni direktor udruženja KROKODIL, Vladimir Arsenijević, koji se tek vratio iz Ukrajine.
Radić nema dileme da se u Ukrajini vodi rat a ne specijalna vojna operacija, kako tvrdi Moskva i objašnjava da se nije jednom dešavalo u istoriji da neka strana pokušava propagandno da opravda svoju poziciju.
„Invazija je kada jedna država napadne drugu, bez obzira koji je konačan cilj, i tu nema dileme. Koliko je nepristojno nazvati rat specijalnom vojnom operacijom, jer je to propagandni termin, isto tako je nepristojno insistiranje ukrajinske strane da se za početak rata mora uzeti 2014. godina, a da je, kako tvrde, 2022. godine došlo do eskalacije“, ocenio je vojni analitičar.
Arsenijević, čije udruženje KROKODIL redovno nosi humanitarnu pomoć i Ukrajinu, kaže da se među Ukrajincima već oseća jedna vrsta zamora.
„Na početku rata postojao je elan, ljudi su zaista želeli da se angažuju u odbrani svoje zemlje, ali nakon dve godine među ljudima vlada deprimirajuća atmosfera. U pitanju su godine, i to je ono sa čime se građani Ukrajine sada suočavaju“, njegov je utisak nakon poslednje posete.
Podseća da se radi o ogromnoj zemlji i da većem delu ljudi nisu u svakodnevnoj životnoj opasnosti.
„Ali kada uđete u Herson, vidite da je to grad duhova, u potpunom mraku, u kojem se zadržalo svega 30 posto stanovništva, naprosto oni koji nisu imali nikakvog načina da bilo gde odu. Desetak ruskih dronova danonoćno kruži i čim se ugleda svetlostt ili neki pokret kreće pucnjava.“, priča kako izgleda život u neokupiranom delu grada u kojem je boravio a iza koga se, samo dva kilometra dalje, nalaze ruske trupe.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Ukradena deca Ukrajine – od 19.000 dece deportovane u Rusiju tek 388 vratilo se u Ukrajinu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare