Reč "dijalog" u Srbiji uvek za sobom vuče brojna pitanja i nedoumice. I dok je za jedne ta reč simbol večnog kosovskog problema, za one druge kojima se danas bavimo, predstavlja podsetnik na ogromne unutrašnje političke razlike. Jedni za dijalogom baš i ne žude, drugi ga žele ali ne znaju tačno u kom formatu, a treći ga ne žele ukoliko u njemu bude učestvovao strani faktor, koji se i te kako interesuje za isti. Ko će biti glasniji, da li je nekome u interesu odlaganje dijaloga vlasti i opozicije i šta na to kaže Brisel, saznaćemo u priči našeg Filipa Vidojevića.

Reporter: Filip Vidojević

Davno beše taj jul 2019. kada se iznenada selo za sto na Fakultetu političkih nauka. Ali izgleda, ne dovoljno davno da bi se nešto promenilo. Uzalud i evropski posrednici. Razdaljina je ista, razlike možda i veće.

„Ne samo da su veće razlike, nego imamo iza sebe i jedno negativno iskustvo više“ kaže Đorđe Vukadinović, politički analitičar i dodaje:

„Možda bi obogaćeni tim iskustvom, bi sada i posrednici sada nastupili drugacije. Mislim da su uleteli u jednu šemu već spremljenu da ne kazem stupicu od strane vlasti“.

Da li vlast i sada ima spremljenu strategiju? U međuvremenu, predsednik Skupštine postao je Ivica Dačić i preuzeo na sebe ulogu čoveka koji, za sada, najčešće u različitim tonovima govori o dijalogu.

„Razgovori o formatu i temama dijaloga biće nastavljeni posle Božića“, rekao je Ivica Dačić 27.12.2020.

Božić prođe, razgovora i dalje nema, a predsednik Parlamenta promenio je stav.

„Ne znam stvarno oko čega uopšte možemo da razgovaramo, kada oni ne mogu da se slože ni oko jedne teme. Očekujem da se u proces uđe na proleće. Ima vremena jer su izbori za više od godinu dana.“

Ove Dačićeve reči, mnogi su shvatili kao uvod u novi politički manevar vladajućeg režima.

„Suštinski oni hoće da obesmisle dijalog, nego da ga odlože. Njihov cilj je da ga obesmisle i da naprave nešto slično onom sto je bilo na FPN. Da ubace što više ljudi iz lažne opozicije, konstruktivne opozicije, satelitskih stranaka predstavljajući ih kao opoziciju, pa onda da naglašavaju pa sa kim mi da pričamo ovi su za EU ovi su protiv, ovi su van parlamenta“, kaže Borko Stefanović iz Stranke slobode i pravde.

A upravo Briselsko oko motri na one koji su van parlamenta i sudeći po broju amandmana na godišnji izveštaj Vladimira Bilčika o situaciji u Srbiji, kojih ima oko 400, Evroparlamentarci imaće šta da kažu uoči početka dijaloga. Poboljšanje izbornih uslova i povratak opozicije u skupštinu dve su tačke, o kojima će se očigledno najviše pričati.

„Naravno da ćemo biti spremni zato sto za nas je primarni sagornik tu Evropska unija i predstavnici evropskog parlamenta zato sto su oni i garant tog buduceg sporazuma, medijatori i tacka pritiska“, kaže Stefanović.

Taj pritisak mogao bi biti osnažen i liberalima iz Francuske, i to iz redova Makronove stranke. Upravo oni su podneli veliki broj amandmana i navodno žele da budu deo pregovora.

„Ne cudi meto insistiranje i te grupacije predsednika Makrona. Više će me čuditi ukoliko bi ova grupacija narodnjačka, kojoj i SNS pripada ali i Bilčik ako bi insistirala nekritički na podršci aktuelnoj vlasti“, ističe Vukadinović.

A dok se teren za drugu rundu istog meča uveliko priprema, osim pitanja kada će se označiti njen start, postavlja se i ono glavno: Hoće li u drugoj rundi učestvovati baš svi igrači i hoće li uloga sudije biti jasnija ali i glasnija.