2
U Srbiji su tokom prošle godine u saobraćaju poginula 134 pešaka, upozorila je policija i apelovala na vozače da budu opezniji i uspore, pre svega kod pešačkih prelaza i škola. Kako da sačuvamo živote, posebno dece, kolika je krivica vozača, a koliko i sami pešaci moraju da budu oprezniji - reč jutra dajemo Milanu Božoviću, stručnjaku za bezbednost saobraćaja
Odgovornost za česte nesreće u saobraćaju u kojima pešaci neretko ginu, po mišljenju Božovića, više je na njihovoj strani nego na strani vozača automobila jer oni, kaže, često pretrčavaju ulicu na crveno svetlo.
„Najčešći komentar koji možete da čujete kod takvih nesreće je – pa nije ga propustio, nije mu stao na pešačkom prelazu, iako je vozač imao zeleno svetlo na semaforu i ne treba da stane. Nije propisano da treba da uspori pre pešačkog, ne postoji u pravilima struke, niti postoje bilo kakva uputstva iz neke druge države. Ako u Nemačkoj, Britaniji, Švajcarskoj vozite 50 km na sat tamo gde je pešački prelaz, kada je za vas zeleno svetlo na semaforu, onda ne vidim razlog da ovde vozite drugačije“, naglasio je Božović.
Dodao je da je u tom slučaju pešacima zabranjeno da se nađu na kolovozu, što se često dešava, i onda se krive vožači. Najčešće greške pešaka u gradu su pretrčavanje kolovoza van pešačkog prelaza, pretrčavanje kada je za njih crveno svetlo na semaforu a za vozače zeleno, kao i nagli izlazak na kolovoz kada, napominje, vozač ne može ništa da uradi u takvoj situaciji.
„Naravno da ima grešaka u jednom delu saobraćajnih nesreća i na strani vozača, naprimer kada je za njih crveno svetlo, pešak uredno prelazi na zeleno svetlo na semaforu, ali vozač ne koči.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
