Obnova Generalštaba od međunarodnog značaja za kulturno nasleđe, vlast tera po svome

Priča o sudbini zgrade nekadašnjeg Generalštaba ma kako da deluje završeno, nije. Organizcija "Evropa Nostra Srbija" nominovala je tu zgradu za listu najugroženijih lokaliteta u Evropi. Ponovljeno je da je reč o kulturnom nasleđu, velikog arhitekonskog, memorijalnog značaja, da ne dolazi obzir njegovo rušenje i prenamena lkacije u hotelski kompleks. Ali nijedna od spornih odluka vezanih za zgradu generalštaba nije povučena, ništ još nije zaistvljaneo već samo sporeno ili odloženo. Ima li šansi da odbrana ovog obeležja Beorgada bude uspešnija od odbrane Starog mosta, Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.

Značaj ponovo potvrđen, problem i dalje isti – najavljeno rušenje, te potom izgradnja hotela Tramp, predsednikovog zeta Džareda Kušnera uništiće kompleks Generalštaba, koji ima izuzetnu arhitektonsku vrednost. Njegova obnova bila bi od ogromnog značaja ne samo za lokalno, već i za međunarodno kulturno nasleđe, jedan je od zaključaka Međunarodne misije Evropa nostra posvećena očuvanju kulturnog nasleđa, koja već nedelju dana boravi u Srbiji.

„Ponavljamo da je borba za očuvanje Generalštaba borba za očuvanje vladavine prava i celokupnog sistema očuvanja kulturnog nasleđa u Srbiji, uz poštovanje domaćih zakona i međunarodnih konvencija, uključujući Faro konvenciju o značaju kulturnog nasleđa za društvo“, kaže Sneška Kvadlig-Mihailović, generalna sekretarka Europa Nostra.

Delegacija domaćih i stranih stručnjaka razgovarala je sa zaposlenima u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, zvaničnicima Evropske unije, kao i odlazećim ambasadorom EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom. S druge strane, ministar kulture Nikola Selaković, nije odgovorio ni na jedan poziv na razgovor.

„Još jednom pozivamo Vladu Republike Srbije da povuče sporne odluke donete 14. novembra prošle godine, od kojih je jedna skidanje Generalštaba sa liste zaštićenih kulturnh dobara Srbije, a druga brisanje dve parcele iz prostorne celine zaštićenog kulturnog dobra. Taj poziv Vladi je, takođe, 51 zaposlen u Republičkom zavodu poslao Ministarsvu kulture, odmah nakon objavljivanja odluke“, smatra Kvadlig-Mihailović.

Zbog velike arhitektonske, urbanističke i memorijalne vrednosti, Generalštab je zaštićen zakonom od 2005. godine. Kvadlig Mihajlović naglašava da bez obzira što je zgrada ozbiljno oštećena tokom bombardovanja, njene vrednosti nisu nestale i ne može ih skloniti nijedan investitor. Arhitekta i zvaničnica Međunarodnog saveta za spomenike i lokalitete rekla je da se vrednost rada arhitekte Nikole Dobrovića ne vezuje samo za Beograd i Srbiju, već da ima i međunarodni značaj.

„Vrednost kompleksa Generalštaba „nije samo arhitektonska, već i suštinska za prostorno planiranje tog dela grada, gde su zgrade mnogih državnih institucija. Značajan je kontrast koji Dobrovićev kompleks predstavlja zgradama u blizini, koje svojom arhitektonskom težinom demonstriraju veliku moć. Dobrovićev projekat unosi potpuno novu formu za vreme izgradnje i duh modernosti, ali i poštuje postojeću gradnju u dve prostorne celine u kojima se nalazi Generalštab“, sitiče Sabin Nemek Pige, predsednica Međunarodnog saveta za spomenike i lokalitete.

Da bi se išta gradilo umesto Generalštaba, mora se usklonit zakonski osnov njegove zaštićenosti, što je učinjeno. Međutim, zbog sumnje za falsifikovanje Predloga za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra u slučaju Generalštaba, prošlog meseca je uhapšen direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić. O celom slučaju više informacija treba da pruži javno tužilaštvo za organizovani kriminal, ocenjuju upućeni.

„Javno tužilaštvo za organizovani kriminal treba da da informaciju koje su još osobe oni planirali da liše slobode, postoje nezvanične informacije da se radi o dve osobe iz samog vrha režima i da policija naša apsolutno nije želela da reaguje po naredbi tužioca za organizovani kriminal“, kaže Nikola Lakić, advokat.

Da li bilo kakve odluke institucija, domaćih ili stranih mogu uticati na plan vlasti u vezi sa prenamenom prostora u Nemanjinoj ulici?

„Institucije su nemoćne u ovom slučaju zbog toga što su one po direktnim pritiskom i direktno njima rukovodi Aleksandar Vučić to smo videli u primeru kada je skinuto oznaka da se radi o kulturnom dobru sa Generalštaba“, ističe Lakić.

Protiv rušenja zgrade, ali i protiv izgradnje komercijalnog kompleksa jesu i studenti, koji su se 24. marta, na 26. godišnjicu NATO bombardovanja, okupili ispred Generalštaba. Poruka je bila i ostala: ,,Spašavamo budućnost, čuvajući prošlost‘‘.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.