Nemanja Todorovic Štiplija: Picula najbolje poznaje proceduru proširivanja EU

Naslove i druge teme iz dnevne štampe u jutarnjem programu "Probudi se" komentarisao je glavni i odgovorni , Nemanja Todorović Štiplija.

Novoizabrani predsednik Evropskog saveta Antonio Košta prirediće večeras radnu večeru za lidere Zapadnog Balkana. Štiplija pojašnjava šta možemo da očekujemo od tog prvog susreta – kurtoazne razgovore ili će Košta odmah izneti svoje planove i očekivanja?

Počeo je mandat i nove Evropske komisije, te urednik portala European Western Balkans objašnjava šta nam govore nova kadrovska rešenja i šta će biti glavni prioriteti novog kabineta Ursule Fon Der Lajen.

Nova komesarka za proširenje je Marta Kos iz Slovenije, koja dobro poznaje prilike na Zapadnom Blakanu. Po preuzimanju funkcije optimistično je poručila da su „realne šanse da sledećih godina nekoliko država završi pregovarački proces”. Štiplija ističe ko bi mogao da se nađe u toj grupi-ima li tu mesta za Srbiju.

Pored Srbije, među kandidatima sa Zapadnog Balkana su i Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija. Sve one su ušle u predvorje EU, odnosno započele pregovore, ali su za sada daleko od punopravnog članstva. Crna Gora vodi u evrointegracijama ispred svih, ocenjeno je u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku zemalja regije na putu ka EU.

Još jedna važna funkcija u Briselu pripala je političaru koji takođe dolazi iz bivše jugoslovenske republike. Reč je o Hrvatu Toninu Piculi koji je izabran za specijalnog izaslanika za Srbiju u Evropskom parlamentu. Vlasti u Beogradu nisu sa odobravanjem dočekale njegovo angažovanje. Da li je Picula dobro rešenje, analizira Štiplija.

„Picula najbolje poznaje proceduru proširivanja EU“, kaže Štiplija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je naša zemlja dobro razumela poruku koju joj je Evropski parlament poslao, postavljajući hrvatskog poslanika Tonina Piculu za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju.

„Znate da je Kaja Kalas, šefica za bezbednost i spoljne poslove Evropske unije. Glavni čovek je Matija Masikas, takođe iz Estonije. To je već dvoje njih iz Estonije. Znate ko je glavni čovek kao izvestilac za takozvano Kosovo u Evropskom parlamentu? Kako čujem, upravo sada biće postavljen opet Estonac. A znate li ko je šef kancelarije Evropske komisije na Kosovu? Opet Estonac. Mnogo čudno, složićete se. Ali, dobro, a nama su dali Hrvata“, konstatovao je Vučić i dodao da nije problem u tome što je Picula Hrvat već u njegovim stavovima.

Zemlje članice će sutra ponovo razgovarati o otvaranju klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, nakon što ranije nisu postigle saglasnost o tom pitanju. Da li je moguće da te pozicije budu drugačije nego na prethodnom sastanku, da li je moguć kompromis, pojašnjava gost „Probudi se“.

Kao glavne razloge protiv otvaranja Klastera 3, zemlje članice su istakle neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i sankcijama prema Rusiji, i probleme u vladavini prava i u odnosima sa Kosovom. Članice EU u prethodne tri godine nisu dale „zeleno svetlo“ za otvaranje tog klastera, a Srbija je poslednji put otvorila nova pregovaračka poglavlja u decembru 2021 godine. Klaster 3 obuhvata osam poglavlja: Informaciono društvo i mediji (Poglavlje 10), Oporezivanje (16), Ekonomska i monetarna politika (17), Socijalna politika i zapošljavanje (19), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29).)

Štiplija takođe objašnjava šta bi otvaranje klastera 3 donelo Srbiji i ybog čega je ono važno za nas.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije Srbija najlošije stoji u oblasti slobode medija i usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija ne popušta i kako sada stvari stoje nema nameru da uvede sankcije Rusiji. Koliko to može da nas košta?

U poslednjem izveštaju Evropske komisije piše da Srbija nije postigla nikakav napredak u spoljnoj i bezbednosnoj politici jer je stepen usklađivanja ostao neizmenjen. Odnosi sa Rusijom i Kinom predstavljaju posebnu zabrinutost. Dijalog sa Kosovom, koji je ključan za napredak Srbije prema Evropskoj uniji, nije pokazao željene rezultate. Veličaju se ratni zločinci. I u slobodi izražavanja je Srbija dobila lošu ocenu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.