United grupa i dve njene kompanije podnele su arbitražni zahtev protiv države Srbije Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu. Koje sporazume je država prekršila, u čemu se ogleda neodgovornost nadležnih i kakve posledice to može izazvati u emisiji “Probudi se” govori međunarodni arbitražni sudija Miloš Ivković, koji se javlja iz Vašingtona.
Ivković objašnjava da je ovaj zahtev poslednji korak koji pokazuje da investitor nije imao drugih metoda, tj. “kruna arbitražnih postupaka koji jedan investitor može da pokrene.”
“U skladu sa Vašingtonskom konvencijom bilateralni sporazumi između suverenih država dozvoljavaju firmama iz tih država da pokrenu postupke pred međunarodnim sudijama isključujući jurisdikciju nacionalnih sudova u pogledu kršenja međunarodnih prava i međunarodnih sporazuma koji postoje o zaštiti investicija između dve države”, kaže.
U ovom slučaju se radi o međunarodnom ugovoru sklopljenom između Holandije i Srbije (tada Jugoslavije) u januaru 2002. godine, pre nego što je United grupa investirala u Srbiju.
Objašnjava da postoje najmanje tri člana ovog sporazuma koja su prekršena:
Po članu 3 zabranjene su sve radnje Republike Srbije koje krše fer i jednak tretman. Svaka promena u pravnom sistemu, koja nije predvidiva u trenutku investiranja, svaka zloupotreba države i državnih organa vodi kršenju ovog člana”, objašnjva i dodaje:
Drugi deo se odnosi na kršenje člana 4 ovog sporazuma, koji govori da Srbija ni u kom pogledu ne sme davati prioritetni tretman bilo kojoj drugoj stranoj ili domaćoj kompaniji.
Republika Srbija je, prema informacijama koje posedujemo, prekršila oba dela ovog člana jer je favorizovala Telekom koja je državna kompanija i Telenor koji je privatna strana kompanij.
Član 6 zabranjuje direktnu ili indirektnu eksproprijaciju.
“Iz interne komunikacija u okviru Telekoma je jasno da je cilj svih radnji da se uništi United grupa. Njeno uništenje bi vodilo indirektnoj eksproprijaciji i gubljenju tržišta, što znači da United grupa ima pravo naknade direktne izgubljene dobiti i indirektne izgubljene dobiti”, kaže Ivković.
Ta nadoknada bi se ukoliko Srbija izgubi spor isplaćivala iz budžeta.
Vlast je na dogovor između Telekoma i Telenora rekla da je u pitanju interni dogovor, ne zvanični dopis, zbog čega ne može da reaguje.
“To nije validno opravdanje ni kada ispitujete studenta na ispitu, ni u kom slučaju. Dokaz da je postojala određena radnja i da je ona planirna iza kulisa je uzrok povećanja snage zahteva United grupa. Ti dokazi govore da je postojao predumišljaj, namera da se ošteti jedan strani invesitior. I ne samo da je uz to lakše ustanoviti povredu prava već i više oštetne zahteve”, smatra.
Objašnjava da Srbija treba da razmisli o tome da li postoji vansudsko rešenje, da li treba dozvoliti institucijama kao što je Agencija za konkurenciju da rade svoj posao i ocene da li je dogovor između Telekoma i Telenora u skladu sa zakonom.
“Ukoliko Srbija to ne učini mora da bude jasno da ne postoji nikakav redovni pravni lek protiv odluka arbitražnog tribunala u Vašingtonu. To znači da ignorisanje postupka u Vašingtonu će voditi značajnoj šteti koja će morati da bude plaćena iz budžeta Srbije, gde će United grupa imati pravo čak da oduzima i imovinu Republike Srbije. Gde ne postoji nikakav pravni lek, nikako pravo žalbe. Samim tim će građani Srbije morati da plate odštetu za nešto što bi moglo da bude rešeno na drugi način”, poručuje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: