Mogu li Romi da rade u Fijatu, umesto Marokanaca i Nepalaca

Za iznos koji se najčešće kreće oko minimalca, kojim velike strane korporacije plaćaju radnu snagu u Srbiji, nikome se više ne isplati da radi. Jer su sve dažbine i potrošačka korpa daleko iznad te cifre. Zato poslednjih godina u Srbiju stižu oni koje je još veća muka naterala, da kada zarade tu platu pošalju nešto rodbini u Napal, Uzbekistan, Ganu ili Šri Lanku. Kragujevački Fiat novi model koji uvodi brend u novo doba savremenog razvoja prema nekim najavama mogao bi da angažuje radnike iz Maroka. Ta vest navela je jednog od lidera romskih partija u Srbiji da predloži rešenje koje bi donelo radna mesta onima koji često žive van svake državne evidencije. Koliko je realno, nastavlja Dina Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Umesto da se neko od 100 hiljada nezaposlenih Roma u Srbiji zaposli u Stelantisu, kako je predložio predsednik Demokratske unije Roma, Salih Saitović, u Fiatovu fabriku stiže oko 800 radnika iz Nepala i Maroka. Zarađivaće tek nešto više od 70 hiljada dinara. Romi iz Kragujevca rado bi prihvatili posao.

„Kod mene u firmi ima Nepalaca, momci su korektni i dobri, nemam ništa ni protiv jedne nacije ali opet vam ponavljam više bih voleo da to bude naš narod. Smanjii bi socijalnu pomoć koja se troši iz budžeta svih nas a opet bi ljudi dobili priliku za posao. Nemamo ništa protiv toga oni mogu da dovedu koga hoće ali trebalo bi naši ljudi da budu zapošljavani, da se zapošljavaju naši Romi, da se školuju i da nauče nešto da rade“, kažu u Kragujevcu.

I u Beogradu poslednjih godina stranci su iza volana u autobusima, na gradilištima ili na poslovima dostave hrane. Država uvozi radnu snagu a deo domaćeg stanovništva, uključujući i romsku zajednicu, ostaje bez prilike da dođe do stalnog zaposlenja.

„Trebalo bi naši da se zapošljavaju, Romi, a ne neki stranci. Ja sam radela po Dom zdravlja i tako to na kratko, drugo mogu da kažem da izjavim da sam prijavljena u Boru i da socijalno čekam dve godine, rešenje za socijalno čekam dve godine. A šta radite u međuvremenu? Na pijac dole, idem po kante, skupljam robu staru i prodajem na pijac i to nam ne dozvoljavaju nego se pokupimo pa ponovo postavimo i sve tako. Ceo svet se sada bori da živi. I mi kad idemo preko tražimo poso, svaki traži poso da živi, nama je svejedno. Da ima zaposlenje mi bi se zaposlili nema veze dal smo Romi da li bilo koja nacija ali zaposlenje nema, mi radimo da preživimo, nemamo mi neku zaradu puno, mi kupimo preprodajemo, šta zaradimo, 50 dinara i šta je ta zarada? Ništa. Niko nas ne smatra nas Cigani a mi za ništa ne bunimo i šta ja da kažem drugo, koja je ta vlast mislim ja četvoro dece imam i oni mora da se školuju i da jedu i da piju i sve. Svo četvoro idu u školu? Idu, samohrana sam majka imala sam naselje ali kome da se žalim?“, kažu građani.

Predsednik Demokratske unije Roma, Salih Saitović, oglasio se, kako je rekao, zbog zabrinjavajuće zbog nezaposlenosti Roma dok se istovremeno uvoze radnici.

„Radi se o fabrici u Kragujevcu gde ima oko 11 hiljada nezaposlenih. Među njima se nalaze i mnogi Romi koji su spremni i sposobni da rade. Smatram da bi država trebalo da prepozna potencijal domaćih Roma i da investira u njihovo obrazovanje i zapošljavanje umesto da se oslanja na radnike iz drugih zemalja“, kaže Salih Salitović, predsednik Demokratske unije Roma.

Predsednik sindikata FCA Srbija, Ivan Ristić, kaže da ima oko 2500 hiljade Kragujevčana zaposlenih u Stelantisu, ali da se pojavila potreba za još radnika, te da su uvezeni iz Nepala i Maroka jer posao nije lak.

„Nije lako raditi u ovoj industriji pogotovo ne mladim ljudima koji nisu već iskusili te poslove, nije to toliko teško ali je naporno jer je zahtevno, to je proces proizvodnje recimo u montaži gde nema kašnjenja, motorika je u pitanju“, ističe Ivan Ristić, predsednik FCA Srbija.

Gotovo 90 posto romskih porodica nema stalno zaposlenog člana. Svega 20 posto radno sposobnih Roma je u radnom odnosu, samo pet posto radi u državnim firmama. Da li je Romima koji bi radili u Stelantisu prepreka što su rođeni u Srbiji? Izgleda da jeste, pošto i stručnjak za radno pravo, Nenad Bumbić, kaže da bi za državu bilo višestrukih koristi kada bi se Romi koji su kod nas nezaposleni zapošljavali na mestima za koja uvozimo radnu snagu.

„Zato što bi se i na taj način umanjila davanja iz budžeta, odnosno socijalna pomoć. Postavlja se pitanje zašto se to ne dešava. Najverovatniji odgovor je zato što je tim slojevima stanovništva, oni izvori prihoda koje trenutno imaju su očigledno bolje nego da se zaposle u nekoj fabrici ili da rade kao vozači u saobraćaju ili na gradilištima širom zemlje“, smatra Nenad Bumbić, predsednik Udruženja „Zaštita potrošača“.

Ni Srbija, a ni države u okuženju nemaju adekvatnu socijanu politiku koja uključuje Rome ravnopravno u društvene sfere. Problemi počinju od školovanja jer mnogo njih ispada iz sistema obrazovanja. Romkinje zatrudne oko 14 godine i nisu u stanju da adekvatno brinu o deci.

„Poenta cele priče ono što je nama veoma jasno da nama broj stanovnika opada i da mi nećemo moći da rešimo to ni na jedan drugi način osim uvozom stanovnika iz dalekih zemalja, na isti načn kao zapadne zemlje jer kada su ljudi sa naših prostora krenuli da se sele u zapadne zemlje to nije bilo zato što su nas Nemci ili Šveđani bili željni nas i želeli da doprinesemo njihovoj kulturi ili tako nečemu nego su imali potrebu koju na drugi način nisu mogli da zadovolje pa su primili nas“, kaže Bumbić.

Rome u Srbiji mnogi i dalje smatraju samo kao socijalnu kategoriju, a ne kao radni i društveni i potencijal, sposoban da učestvuje u podeli posla. Kulturi je odavno doprineo.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.