Miša Brkić: Rast BDP-a se ne maže na hleb, a svako od nas vidi inflaciju kad uđe u prodavnicu

Od 1. januara treba da počne primena novog, izmenjenog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim je NBS praktično uvela „formulu“ za izračunavanje maksimalnih kamatnih stopa na stambene, ali i ostale kredite, kao i kreditne kartice i dozvoljene minuse. Brkić objašnjava da li možemo da očekujemo značajniji pad kamatnih stopa na gotovinske kredit.

Međunarodni monetarni fond predvideo je da će najbrži privredni rast u Evropi, ako se izuzme Malta, u 2024. imati Srbija, objavljeno je u Svetskim ekonomskim izgledima. Ipak inflacija ostaje i dalje visoka.

"Rast BDP-a se ne maže na hleb, a svako od nas vidi inflaciju kad uđe u prodavnicu", zaključio je Brkić.

Prema MMF, ove godine ekonomija Srbije će rasti po stopi od 3,9 odsto, a sledeće 4,1 odsto. Za Maltu Fond predviđa rast od pet odsto ove i četiri odsto naredne godine“, naveo je WEO.Što se tiče inflacije, Fond očekuje da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine biti 4,5 odsto, a sledeće 3,6 odsto. U evropskim okvirima to je visoka stopa inflacije, mada manja nego u Rumuniji ili Poljskoj.Očekuje se da će nastaviti rast deficita tekućeg računa Srbije, ove godine će iznositi 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), nakon 2,6 odsto prošle godine. U 2025. procenjuju deficit na 4,8 odsto BDP.

Nezaposlenost se projektuje na oko devet odsto, što je među višim u Evropi, iza Grčke i Španije, ako se ne računa Turska i ratom pogođena Ukrajina.

MMF je, predstavljajući izveštaj, ocenio da je inflacija uglavnom pobeđena i da će do kraja naredne godine na globalnom nivou biti u proseku 3,5 odsto, što je manje od proseka u periodu od 2000. do 2019. godine.
Oni takođe zaključuju da je uprkos monetarnom zatezanju zbog inflacije, svetska ekonomija pokazala otpornost.

Brkić se osvrnuo na samit BRIKS-a koji je počeo u ruskom gradu Kazanj i pojasnio da li je proširenje Briksa više političko ili ekonomsko pitanje i da li je BRIKS mogao da bude nova šansa za Srbiju, kao i da li bi se evenutalnim ulaskom u BRIKS otvorilo novo tržište koje bi nadoknadilo gubitke na tržištima EU i Cefta.

"Ne vidim posebnu potrebu da Srbija uđe u BRIKS da bi imala ekonomsku saradnju", kaže Brkić.

Ne samo da radi se radi na jačanju novog bloka veći se u Brisku spominje mogućnost uvođenja zajedniče valute za međusobnu trgovinu i investicije članica. Brkić je pojasnio da li je realno da bude uvedena jedinstvena valuta kako bi se izbegao dolar.

"Mislim da je priča o stvaranju zajedničke valute propagandna meta, to je gotove nemoguće", istakao je Brkić.

Nedavno se srpski "Alta pay Group" našao pod istragom Evropske centralne banke koja osporava toj grupi preuzimanje austrijske Addiko banke zbog zabrinutosti u vezi sa potencijalnim pranjem novca. Zabrinuti su zbog nedovoljnih provera. U toj grupaciji sve demantuju i tvrde da ne znaju ništa o tome. Narodna banka Srbije izjavila je za Financial Times da tokom redovnih pregleda „nisu pronađene značajne nepravilnosti u poslovanju Alta banke.

Brkić otrkiva kakva su njegova saznanja, pošto je o tome pisao u svojoj najnovijoj kolumni.

"Evropska centralna banka se žestoko protivi kupovini Adsiko banke od strane Alta Pay grupe", otkrio je Brkić.

Alta Pay je u vlasništvu jednog od najpoznatijih srpskih preduzetnika, Davora Macure, koji ima političke veze sa figurama bliskim predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Srpska grupa postala je najveći akcionar Addiko banke ranije ove godine, sticanjem udela kroz nekoliko korporativnih entiteta.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: „Srbija dogovara dolazak investitora pregovorima u četiri oka“