0
Dnevnu štampu prelistavali smo i komentarisali u društvu Miloša Bešića, profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu. On se odmah osvrnuo na jučerašnje obraćanje predsednika Vučića i premijerke Brnabić i njihove priče šta će sve do 2027. godine da se uradi u Beogradu i koliko će to značiti za Srbiju i da li to možemo da gledamo ko početak SNS kampanje ili sa druge strane možem to videti kao činjenicu da Vučić smatra da će SNS biti na vlasti do tada.
– Ovo nije početak, ovo je nastavak kampanje, to je tradicionalno jedan marketinški metod koji ova vlast prilično uspešno za njihovo biračko telo sprovodi. Od trenutka kada su došli na vlast, a sada postaje malo denuncirano, postaje očito da je to marketinška kampanja nego stvarnost. Vrlo je jednostavno u svetlu protesta pre svega i jedne očite krize vlasti, bez obzira što se to ne vidi u procentima, ide se sa strategijom te kontrukcije paralelne stvarnosti kojom oni operišu od trenutka kada su došli na vlast. Pomenuli su Autobusku stanicu u Beogradu, a koliko znam taj projekat se gradi od 2016. godine se gradi neuspešno, ali je kao sastavni deo ekonomske priče sa političkom konotacijom sada vraćen u igru. Dakle, reč je naprosto o tok konstrukciji „mi radimo, mi gradimo, Srbija se menja na bolje“, dakle kreiranje ili pravljenje pandana svim ovim negativnim dešavanjima pre svega koji se ogledaju u protestima sa jedna strane, ali i sa druge u jednom pogoršanju ukupnog kvaliteta života svih građana Srbije koje je teško ukriti, pa se ekonomskim projektima to prosto pokušava marketinški kompenzirati – rekao je Bešić i dodao da će nešto od toga biti i sagrađeno ili započeto, ali uvek ostaje pitanje ekonomskog značaja i efikasnosti svega toga koje je uvek mnogo manje od ionoga što jeste.
Bešć smatra da je reč o kontinuiranoj kampanji koja se sada pojačava sa kompenzacijskim ciljevima. Komentarišući pismo 39 političara sa Zapada i kada sagledamo i pogledamo obraćanje predsednika i premijerke Srbije, da li je ovo pritisak Zapada na njih ili našu zemlju.
– Tu uvek postoji razlika, kada je reč o Zapadu generalno oni imaju različite struje i moramo da razumemo kako funkcioniše političko biće Zapada. Tamo uvek postoji nekoliko struja, najmanje dve, a nekada i više. Te struje između sebe imaju neke različite stavove što je vrlo legitimna stvar. Ono što rade naši mediji obično jeste da opoziciono orijentisani mediji insistiraju na izjavama nekih poslanika koji su kritički usmeri na vlast, a da ovi drugi mediji koji podržavaju vlast oni uvek uhvate nekako izjavu nekog pojedinca ili grupe koji na neki način manje ili više podržavaju vlast u Srbiji. To je jedan deo priče i mi to moramo da razumemo. Kada je reč o Kosovu tu ne postoje nikakva disonanca i to nije pitanje aktuelne vlasti u Srbiji, Zapad je doneo odluku da to mora da se završi, oni žele nezavisno Kosovo i učiniće sve da ono bude nezavisno i tu država Srbija mora da reaguje i to je jedna od retkih tačaka gde zaista ne treba da postoji nikakvo nesaglasje oko opozicije i vlasti, zato što je sasvim jasno šta Zapad tu radi. Ono što je takođe indikativno o Zapadu i njihovom efektu jeste da ponekad ima onu filmsku igru o dobrom i lošem policajcu, malo vas jelte tuku sa nekim izjavama onda vas pomalo pomaze da pokažu da mogu da budu bivalentni i onda pošalju poruku da treba da budete zapadno orijentisani time da ćete imati benefite. Prosto igra se jedna igra gde jedan diplomatsko iskusni Zapad traži i želi da uklopi Srbiju i njenu politiku u njihove šine koje su takve kakve jesu – kaže Bešić.
Bešić podseća da Srbija morad da odluči da li je na zapadu ili istoku i da je međunarodno pravo odavno selektivno.
– Zapad mora da vrši pritisak da Srbija potpiše nezavisnost Kosova i Metohije. Bili bismo u boljoj poziciji kada bismo se distancirali od Moskve – rekao je Bešić i dodao da su Srbij neophodni izbori na svim nivoima, kao i da su partije rak rane demokratije, a ne njeni promoteri ali i da je problem stranačkih lidera narcizam.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
