Milan Ćulibrk o misiji MMF-a u Srbiji, javnom dugu i naduvavanju BDP-a: Kada budemo vraćali dugove nećemo vraćati procente, nego ćemo vraćati milijarde evra

On pojašnjava kakva je uloga MMF-a sada osim što se viđaju sa standardnim "igračima: NBS, Mali, Vučić. Ako su nam svi brojevi dobri, kako ih vlast predstavlja, Ćulibrk analizira kakvu još kontrolu i asistenciju treba da dobijemo od njihi da li društvena kriza na bilo koji način utiče na ekonomske izglede Srbije.

"Oni su tu samo zbog jedne stvari da se postaraju o tome da mi ovo što dugujemo jednog dana i vratimo i to je njihov ključni zadatak zapravo", kaže gost Dnevnika na TV Nova.

Udeo javnog duga je po rečima vlati 43,9 odsto BDP-a, prvi put u okviru zakonom propisanog javnog duga.

"On je skoro na zakonskom, ali šta je tu poenta. Šteta je što naša vlast veštački nije naduvala BDP na 100 milijardi jer bi naš dug sada pao na 38 odsto. Ne bi bio skoro 44 odsto, nego 38. Znači, mi smo prošlu godinu završili sa BDP-om od 80 milijardi, a nedavno smo čuli od predsednika da ćemo ove godine imati rast od tri odsto. Matematika je da tri odsto plus na 80 milijardi je 82,4 milijarde evra, ali naš dug od 38 milijardi se ne deli sa 82 milijarde, nego sa 88 milijardi, jer vlast računa da ćemo mi ove godine uz rast od tri posto povećati BDP sa 80 na 88 posto, a to je 10 odsto više. Šta je poenta, e ono između tri posto realnog rasta do onih 10 je inflacija. Isti kurs podeliš sa istim kursom i dobiješ u evrima 10 posto više, a jel imamo tog, nemamo toga, imamo tri posto više, sve ostalo ćemo dobiti kroz veće cene i onda nas tako uveravaju kako nam dug stalno pada iako je on za vreme ove vlasti povećan sa 14,5 na 38 milijardi evra. I ako ovako nastave, kao što su nam obećali da će ulagati u "Srbija 2027." još 18 milijardi, ja smem ovog trenutka da se kladim sa ministom Malim i sa Aleksandrom Velikim da ćemo mi kraj 2027. godne dočekati sa javnim dugom od 50 milijardi evra", kaže Ćulibrk i dodaje da oni mogu tada da tvrde da je javni dug pao na 38 odsto ali je on realno porastao na 50 milijardi.

Urednik nedeljnika "Radar" navodi da mi kada budemo vraćali te dugove nećemo vraćati procente, nego ćemo vraćati milijarde evra.

Oni su planirali milijardu deficita, a on je 700 miliona, te Ćulibrk dodaje da li je to dobro ili loše.

"Ali kako ljudi! Hajmo sada ovako, znači sad nas ubeđuju kako je budžetski deficit na kraju aprila bio 100 milijardi dinara manji nego što su oni planirali. Oni su za ovu godinu planirali minus u državnoj kasi od 2,7 milijardi evra. Biće tri! Šta go oni govorili, biće tri! Zato što taj deficit koji su oni iskazali je zabeležen pri čemu nijedan dinar od 1. januara do 30. aprila nije isplaćen za EXPO, za njhov najveći i najvredniji projekat. Znači nula dinara, a do kraja ove godine isplatiće se stotine miliona evra iz budžeta iz zaduženja, na kraju će se sve to odraziti na minus koji ćemo mi da vraćamo i to sa kamatama. Sada je samo privid i sve će to da se plati jednog dana i to obično se plaća u decembru kad odjednom kapitalne investicije budu veće nego za 11 prethodnih meseci i tako iz godine u godinu", kaže Ćulibrk i poziv Vas da pročitate njegov uvodnik novog broja Radara pod naslovom "Rastu li penzije zato što rejting pada."

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Da li je najava većeg minimalca ujedno i najava jesenjih izbora?