Mićović i Lakićević o tome da li nas čeka globalna recesija: Država raznim dažbinama i troškovima povećava cene i otežava život ljudima

Raketni udari Izraela i Irana ne prestaju i istovremeno jačaju brigu o rastu cene nafte. Vrednost ovog crnog zlata ponovo je porasla, a cene su rekordne od početka godine. Koliko rat na Bliskom Istoku ugrožava energetsku sliku sveta, pa i Srbije? Kako se ratni sukobi širom planete odražavaju na svetsku ekonomiju? Da li je na pomolu nova svetska recesija? O tome smo u jutarnjem programu "Probudi se" razgovarali sa ekonomskim novinarom Mijatom Lakićevićem i Tomislavom Mićovićem iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Mićović pojašnjava zašto je od početka sukoba Izraela i Irina cena sirove nafte počela da skače i hoće li se taj trend nastaviti, kao i koliko je nafta poskupela.

„Poremećaj na tržištu nafte dovodi do promene cena u celom svetu“, ističe Mićović i dodaje hoće li rast cena nafte uticati i na cene benzina.

Prvo je nafta dostigla rekordnu cenu od januara za vikend, a onda je ponovo cena skocila u ponedeljak Brent nafta je poskupela u ponedeljak ujutru za više od 0,2 odsto i dostigla cenu od 74,43 dolara po barelu, dok je cena američke nafte WTI porasla za više od 0,4 odsto na 73,30 dolara. Cene su ranije tokom jutra rasle za više od jednog procenta, ali su nakratko padale i u negativnu teritoriju, prenosi Rojters.

Lakićević upozorava kakve su posledice sukoba na svetsku ekonomiju, a kako se odražavaju na ekonomiju naše zemlje i ko će platiti najveću cenu konflikta na Bliskom Istoku.

„Svetska ekonomija pada, veliko je pitanje da li će uopšte biti ekonomskog rasta“, kaže on i dodaje da potrošačim je svejedno zašto raste cena nafte.

Mićović navodi kakva je situacija sa Srbijom i da li će se ove oscilacije u ceni odraziti i na našu zemlju ili neće obzirom da mi cene regulišemo Uredbom.

On je prokomentarisao i najavu Međunarodne agencije za energiju da je spremna da pusti u promet zalihe nafte ukoliko bude došlo do nestašice na tržištu nakon napada Izraela na Iran. Član Udruženja naftnih kompanija Srbije dodaje i da li ovakve najave ukazuju da je strah od potresa na tržištu energetike opravdan, ali rešiv.

Stručnjak za naftne derivate ističe i koja je to cena za barel nafte koja bi mogla da uzdrma tržište, sada je blizu 75 dolara po barelu, koja je to gornja granica koja ne bi trebalo da se pređe i ako cena nafte nastavi da skače, kakve su posledice po svetsku ekonomiju.

Ako bi se cene nafte vratile na preko 100 dolara po barelu, inflacija u razvijenim ekonomija bi porasla za jedan odsto, što ne ide u prilog centralnim bankama koje se nadaju da će sniziti kamatne stope, računica je kompanije Capital Economics.

Ali Dejvid Oksli misli da su šanse za ovakav scenario male.

Lakićević daje svoj sud da li bi sukob Irana i Izraela mogla da bude razlog za globalnu recesiju poput one iz 2008. ili smo daleko od takvog scenarija. Ekonomski novinar ističe i koji znakovi ukazuju da dolazi ozbiljna ekonomska kriza, kao i kakvi se trendovi očekuju ubuduće, šta je potrebno da Srbija uradi kako bi ublažila štetu.

Dosta se spekulisalo o tome kakve će posledice trpeti Srbija ako ostane pri stavu da neće uvesti sankcije Rusiji i usled toga se značajnije pogoršaju njeni odnosi sa zapadnim zemljama i da bi to bi uzrokovalo pad stranih investicija i izvoza, i otežalo zaduživanje države i privrede u inostranstvu. Lakićević analizira kako bi pogoršanje odnosa sa Rusijom uticalo na srpsku ekonomiju i koliko na domaćem tržištu osećamo posledice ove nesigurnosti, pogotovo ako uzmemo u obzir višemesečnu društvenu krizu.

„Država raznim dažbinama i troškovima povećava cene i otežava život ljudima“, istakao je Lakićević.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.