„Ljudi žele da me pipnu, ja sam im, bre, sreća“: Na čelu grada je čak 22 godine i po tome je srpski rekorder

Godinama se govori o tome da u jednoj opštini u Srbiji vaterpolo klub postoji samo kao stavka u budžetu. U toj opštini je predsednik onaj ko je po broju mandata srpski rekorder, ali za N1 obećava da će 1. septembra otići sa te funkcije, ako ne prorade vrtić, koji je predsednik Vučić nedavno obišao, i sportska hala, koja na otvaranje čeka više od decenije. Za bazen kaže da će čekati i dalje. Vladimir Zaharijev iz Bosilegrada 22 godine vlada varošicom u kojoj živi oko 5.000 ljudi. Brojne kritike na njegov rad iznele su aktivistkinje u pismu koje su htele da uruče predsedniku Srbije, ali su i one i pismo završili u policiji.

Završena je domaća sezona u vaterpolo takmičenjima. Klub iz Bosilegrada nije zabeležio nijednu pobedu, niti remi ili poraz – zapravo nije ni igrao. Godinama tvrdnje da se u opštini odvaja novac za klub koji ne postoji. Onaj koji je 22 godine na njenom čelu ih odbacuje.

„To ne postoji. Kunem se u Boga za sva vremena, to su opet izmislile neke strukture. U životu nit’ je postojao klub, nit’ su odvojene neke pare za vaterpolo“, kaže Zaharijev za N1.

I da postoji, ne bi imali gde da treniraju. Od bazena postoji rupa, postoje i brojni planovi, projekti, stizao je novac EU…

„Bazen je svojevremeno počet, onda je investitor pobegao, onda mu je opština uzela garanciju od milion dvesta hiljada dinara. Kasnije smo preprojektovali preko Evrope, napravili smo da ima bazene, bungalove, u papirima“, dodaje Zaharijev.

U papirima sve lepo, a u stvarnosti…

Uz nezavršeni bazen je i nezavršeni prateći objekat. I ono što je do sada urađeno je uništeno.

Aleksandar Vučić i Vladimir Zaharijev u Bosilegradu Foto:TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

N1: Kažete da niste vi. Ko je kriv što nema ničega od te priče sa bazenom i dalje?

Zaharijev: „Investitor što je otišao“.

Investitori koji odlaze, to se u Bosilegradu već desilo. Zaharijev za to krivi geografski položaj i objašnjava da je malo onih koji će da odu van auto-puta.

„Mi smo udaljeni. Imali smo čoveka koji šije džambo džakove iz Inđije. Bio je ovde, nazad se vratio i uvatio ga sneg na Vlasini. Zabobecao se, ono skroz. I rekao je ‘šta cu ja sutra kad sašijem nekoliko hiljada džakova i na Vlasini se zaglavim’?! Otišao je za Vranje“, kaže Zaharijev.

„To ne postoji. Kunem se u Boga za sva vremena, to su opet izmislile neke strukture. U životu nit’ je postojao klub, nit’ su odvojene neke pare za vaterpolo“, kaže Zaharijev.

I da postoji, ne bi imali gde da treniraju. Od bazena postoji rupa, postoje i brojni planovi, projekti, stizao je novac EU…

U papirima sve lepo, a u stvarnosti…

Uz nezavršeni bazen je i nezavršeni prateći objekat. I ono što je do sada urađeno je uništeno.

N1: Kažete da niste vi. Ko je kriv što nema ničega od te priče sa bazenom i dalje?

Zaharijev: „Investitor što je otišao“.

Investitori koji odlaze, to se u Bosilegradu već desilo. Zaharijev za to krivi geografski položaj i objašnjava da je malo onih koji će da odu van auto-puta.

Kao investitor bazena, i on je otišao. Ali, u Bosilegrad je došao Aleksandar Vučić, pa obećao da će on dovesti investitora i 250 radnih mesta.

Obišao je i novi vrtić.

O vrtiću nešto kasnije, najpre o onima koji su na dan posete predsednika hteli da protestuju, pa su privedeni.

Priveden je jedan građanin Bosilegrada sa spremnim transparentima.

„Vrati mi ukradenu penziju. Znači, Srbija samo vuče odavde, ništa ne da za ovaj kraj“, kaže Dimitar Dimitrov.

N1: A kakav je predsednik Zaharijev?

„Nemojte me pitati za tog čoveka, molim vas“, dodaje Dimitrov.

O tom čoveku dve aktivistinje ponele su pismo predsedniku Vučiću, ali nisu uspele da ga predaju, jer su odvedene u policijsku stanicu. Sa njima i pismo, i spemni transparenti.

„Na jednom je pisalo ‘hitna smena Zaharijeva’. Na drugom ‘predsedniče, mi smo ovde gladni i bolesni’, i na trećem da se planina Besna Kobila urušava“, kaže ekološka aktivistkinja Miljana Stojković.

Zaharijev navodi da neistomišljenici nisu njegovi neprijatelji, a da o privođenjima pred i u toku posete Vučića nije ništa znao.

„Štaviše, među njima sam video jednog čoveka koji znam da ne glasa za mene, kako je ušao on sam zna, ali možete da pitate, niko nikom nije zabranio. Tek kad smo se povukli, čitamo iz medija nešto što je meni nedokučivo. Zašto?“,

N1: Je l’ se ovde zna ko za koga glasa?

„Ja znam, ja sam tu 22. godinu. Ja ako ne znam od 100 njih, gde glasa njih 95, ja onda ne mogu da budem ovde“, poručuje on.

N1: Je l’ za vas kompliment ili uvreda kad vas zovu šerifom?

„To samo ovi koji me ne vole pišu da ja odlučujem od svemu… Vi da budete ovde jedan dan u ovoj stolici, vidite da ja primim 50-60 ljudi minimum. Bilo je i mnogo više. Ja i dan danas ne mogu da prođem odavde do centra, bez minimum sat, sat i po vremena“.

N1: Hoćete da prođemo kroz centar?

„Proći ćemo gde hoćete i kad god hoćete“.

N1: A je l’ vas se boje ljudi?

„Mene?! Pa, vi mene onda ne znate. Oni žele da me sretnu, da me pipnu, ja sam im, bre, sreća“.

Na pitanje građanima da li ga vole, jedan kaže da ga voli, drugi potvrđuje, ali namiguje.

Po hladnom danu nismo sreli mnogo ljudi. Zaharijev je hteo da vidimo uređeno korito Dragovištice, okrečenu fasadu škole, budući turistički objekat. Hteo je da govori o tome da je za njega najvažnije da pomaže socijalno ugroženima i da, tvrdi, svoje ne zapošljava.

„Dečicu nisam zaposlio, završili su DIF dvoje njih, ženinu dečicu… Jedno od dece je vaspitač, moj sin ima višu za menadžera, ja nisam hteo da ih zaposlim nigde, njena deca su pobegla u Austriju, rade u jednoj bolnici od 1.500 do 1.700 evra, plaćaju 800 evra stan“, priča za N1.

Završava time da njegov sin radi za minimalac, ali da mu on nije našao posao. A kada je reč o smanjenju broja stanovnika kaže, samo hiljadu manje između dva popisa.

Ovaj planinski kraj iz koga stanovnici odlaze odredište je za lovce, ali i za rudarske kompanije. O protestu ekoloških aktivista smo vec izveštavali.

„Dakle, hvala vam što ste rekli da i mi imamo ispitivanje, i da ovi drugi imaju ispitivanje“, kaže Zaharijev.