2
Ko kontroliše rad kineskih fabrika - pitanje je na koje izgleda nemamo odgovor. Nakon otkrivanja priče da vijetnamski radnici žive i rade u nehumanim uslovima na gradilištu Linglonga, nevladine organizacije upozoravaju da je reč o organizovanoj trgovini ljudima.
Autor: Nemanja Vidić
500 vijetnamskih radnika, dva mokra čvora, jedan agregat – životni uslovi ravni nuli. U Srbiju su došli kako bi radili u firmi koja se bavi proizvodnjom aviodelova, ali su završili na gradilištu Linglonga. U međuvremenu su im oduzeti pasoši, a nakon što su pojedini radnici svoje iskustvo sa Linglongom podelili novinarki N1 – na tom gradilištu pojavilo se i privatno obezbeđenje za koje se ne zna ko ih je unajmio.
2
0
0
2
„Tu smo zatekli i nekoliko crnih džipova i kineskih radnika koji su po svemu sudeći menadžeri Linglonga, tu su bili i prevodioci, međutim, uz naše insistiranje da dobijemo izjavu zbog čega je aktivistima i novinarima zabranjeno da danas priđu barakama nismo uspeli da dobijemo nikakav odgovor“ rekla je Ksenija Pavkov, novinarka N1.
Ono što se pretpostavlja jeste da su vijetnamski radnici žrtve trgovine ljudima i da se ovde radi o najgrubljem obliku kršenja ljudskih i radnih prava, poručuju iz Astre.
„Oduzeta su im dokumenta, ne mogu da napuste radno mesto kada požele, ograničena im je mogućnost kretanja i komunikacije s obzirom na to da u njihovom okruženju niko od poslodavaca ne govori vijetnamski, niti oni govore engleski ili srpski“ kaže Hristina Piskulidis iz nevladine organizacije Astra.
Oglasio se i Sindikat Sloga odakle poručuje da će preko Svetske federacije sindakata obavestiti Vladu Vijetnama i dodaju da ako poslodavci nisu u mogućnosti, država Srbija, koja im je izdala boravišne vize, je u obavezi da ovim radnicima vrati pasoše i o trošku države omogući njihov povratak domovima.
„Ne možete dovesti 500 ili 700 radnika iz Vijetnama, Kine a da pritom ti radnici ne dobiju radnu dozvolu i papire. Samim tim odgovornost države, odnosno vrha ove vlasti je bukvalno saučesnička“ kaže Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga.
Uključivanje radnika u sindikalne ili druge aktivnosti koje bi imale za cilj da informišu javnost kako izgleda rad, dovodi do raskida ugovora koji podrazumeva da oni sami moraju da plate kartu za povratak u Vijetnam.
„Oni su sklopili ugovore koji su na engleskom jeziku koji je njima nepoznat i koji sadrže stavke koje su u suprotnosti sa srpskim zakonom o radu, a najdrastičnija je ta da oni rade 26 dana mesečno i ako propuste jedan dan, odnosno ne dođu na posao, kazna im je oduzimanje čitave mesečne plate“ ističe Piskulidis.
A da stvar bude paradoksalnija, prema navodima Astre, juče je na terenu bila policija iz Zrenjanina i institucijama je onemogućen pristup gradilištu iako fabrika pripada Ministarstvu poljoprivede.
Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“:
BONUS VIDEO: Emisija N1 Ispod površine – Ping pong Ling longa