Dvadeset do trideset dostavljača dnevno samo u Beogradu završi sa povredama i uganućima na različitim delovima tela, dok pojedini lome noge, ruke a sve zbog bahate vožnje. Čije bahate vožnje? Ko je kriv za to što dostavljači na skuterima i biciklima često stradaju, da li ostali učesnici u saobraćaju ili oni sami?

Na koji način su biciklisti ugroženi, na koji način oni možda svojom nepromišljenom vožnjom ugrožavaju ostale učesnike u saobraćaju a na koji način ljudi u automobilima su nesvesni da su biciklisti i motociklisti svuda oko njih? Pregršt pitanja postoji o ovoj temi. Sigurno je da biciklisti prave određene probleme u saobraćaju kako sebi tako i drugima. Svedoci smo da ne prate signalizaciju, često se desi da prelaze na crveno svetlo, takođe nisu uopšte orijentisani dobro, ponekad nisu u pravoj traci, često i saseku druga vozila. Sa druge strane tu su i vozači automobila koji su prosto nervozni i nisu navikli da im neko remeti saobraćaj.

Definitvno je samo da problem dolazi sa obe strane a na neki način je kriv i grad u bukvalnom smislu a sve zbog činjenice da nemamo biciklističke staze koje bi sigurno olakšale ovu situaciju.

Stručnjak za bezbednost saobraćaja prof. dr Milan Vujanić tvrdi da ako želite da budete bezbedni na biciklu morate da imate opremu.

– Štitnici za laktove i kolena, biciklistička kaciga i da se krećete u skladu sa propisima, tek tada možemo reći da ste bezbedni. Bicikl ne može da vozi svako, postoje neki propisi, do devet godina možete da vozite selektivno a posle jedaneste godine možete da vozite bicikl samostalno. Mi smo zapravo u saobraćaj pustili ljude od jedanest godina, to su ljudi, koje mi tretiramo kao decu i oni imaju pravo da se voze kolovozom. To je jedan metar od desne ivice kolovoza, odnosno biciklističkom stazom ako je ima. Beograd ima malo biciklističkih staza i prilično je nepogodan za bicikle jer je uzbrdo, nizbrdo – zaključije prof. dr Vujanić.

Na pitanje koliko smo mi kao javnost u Srbiji upućeni i informisani kada je u pitanju saobraćaj za bicikle, prof. dr Vujanić smatra da naši vozači nisu naviknuti na bicikliste, posebno ne kada se kreću kolovozom.

– Biciklisti vrlo retko poštuju u potpunosti zakon i zbog toga imamo priličan broj saobraćajnih nezgoda sa njihovim učešćem. Ako svemu tome dodatmo još sad i ove električne bicikle, koji po nekoj definiciji otprilike odgovaraju mopedu, ali to striktno nije definisano, ako je to vozilo, morali se onda imati vozačka dozvola za njih. Ista situacija je i sa električnim trotinetom, ako je to vozilo koje ima motor onda da li treba da se ima vozačka dozvola. Takođe, da li se to vozilo sme voziti po trotoaru a ako se vozi po trotoaru kojom brzinom sme da se vozi, sa koliko godina smete da ga vozite. Da li smete da ga vozite preko pešačkog prelaza, da li smete da ga vozite auto-putem kroz Beograd, jer taj deo puta svi smatraju da je rezervisan za saobraćaj motornih vozila. Da li je električni bicikl motorno vozilo i sa druge strane da li je trotinet motorno vozilo – pita se prof. dr Vujanić.

Da li postoji rešenje za problem bezbednosti kurira dostavljača na biciklima i sad druge strane vozača u automobilima?

– Što se tiče kurira oni su poseban problem s obzirom da oni profesionlano voze, odnosno voze kao posao. Oni bi morali da imaju posebne dozvole jer sve vožnje koje se obavljaju profesionalno imaju za kamione C kategoriju, za autobuse D kategoriju čak i taksi koji vozi običan automobil mora da ima C kategoriju, po čemu bi se onda kuriri na trotinetima ili biciklima razdvajali od njih. Taj problem je nerešen i moram da vam kažem da su taj problem Englezi rešili tako što su zabranili upotrebu trotineta na javnim površinama. Prosto ne žele da imaju takav problem. – zaključuje stručnjak za saobračaj prof dr. Vujanić.

BONUS VIDEO: Trotineti, skuteri, dostavljači hrane: Ubice menjaju metode

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram