0
Kriza u obrazovanju se nastavlja. U učionicama ne nedostaju samo učenici, već i nastavnici. Procene govore da će u narednih pet godina manjkati između 5.000 i 7.000 učitelja i profesora. Uprkos predlozima stručnjaka da se preduzmu hitne mere, rešenje problema se ne nazire i to se videlo po upravo završenom upisnom roku na fakultetima. Zašto mladi neće u nastavnike, šta je država propustila da uradi i ko će nam učiti decu, samo su neka od pitanja za naše goste ovog jutra - dekana Hemijskog fakulteta, Gorana Roglića, i Anđelkom Petrović, profesorkom srpskog jezika u Matematičkoj gimnaziji, koja je jedna od 35 nastavnika iz celog sveta nagrađenih stipendijom Nobelovog muzeja za izučavanje promena u ljudskom mozgu.
Ove godine su se za smer koji školuje nastavnike hemije u Beogradu prijavila samo tri kandidata a u Novom Sadu – niko.
„Slična je situacija i na drugim fakultetima, fizika, matematika, biologija. Svi smo u značajnom padu, pogotovo prirodne nauke. Što se tiče društvenih nauka, taj pad nije u tolikoj meri izražen ako se pogleda broj upisanih studenata. To su srpski jezik i književnost i istorija. Problem je što jako mali broj studenata želi da radi u prosveti. Završe fakultet, ali se zaposle na drugim mestima“, ukazao je Roglić.
Petrović je navela da u školi u kojoj radi (Matematička gimnazija) već godinama imaju problem da nađu adekvatne nastavnike informatike i programiranja jer je teško naći nekog da radi za nastavničku platu kada na drugom mestu mogu da dobiju mnogo veći novac.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
BONUS VIDEO: Mentalno razgibavanje: A šta će nam to obrazovanje?