Da li je svim silama u interesu da Beograd i Priština što pre nađu zajedničko rešenje? Da li bi dogovor oslabio poziciju Moskve na ovom prostoru, i kako bi Vašington gledao na eventualno odustajanje jedna od strana od ponuđene platforme?

Reporter Đuro Svilar

Nakon tri meseca pauze, za pregovaračkim stolom, ponovo Vučić i Kurti. Poznavaoci prilka kažu, danas neće biti ništa potpisano, već se u Briselu može samo razgovarati o prihvatanju evropskog plana kao platformi za buduće pregovore. Dok iz Evropske unije i SAD-a stiže podrška predlogu koji će se naći na dnevnom redu, pitanje je kako na sporazum gleda Moskva?

„Rusiji će odgovarati da se dijalog nastavi na onoj poziciji koja je u Srbiji na neki način dominantna, a to je da nema priznanja Kosova i da nema na bilo koji način dotupa Kosova u UN. To osnažuju rusku poziciju vezano za KIM. Prvo, kao temu koja se nastavlja, temu koja je važna i koja ne obezbeđuje da su ovde preostala pitanja zatvorena i drugo njenu poziciju vezano za konačni rasplet oko KIM, a to je Rezolucija 1244, Savet bezbednosti i UN“, smatra Zoran Milivojević, karijerni diplomata.

„Ukoliko znamo da je Rusija jedini ili glavni spoljnopolitički akter kome odgovara više održavanje statusa kvo u ovom trenutku, nego da dođe do rešavanja odnosa Srbije prema Kosovu, svakako da se neće dobronamerno gledati na to zato što bi potpisivanje odnosno rešavanje odnosa Srbije prema Kosovu oslabilo dugotrajno uticaj Moskve u Srbiji“, kaže Vuk Velebit, politikolog.

S druge strane, Milivojević tvrdi da zapad ima interesa da u 2023. napravi rezultat u pregovorima Beograda i Prištine jer je ovo poslednja godina mandata postojeće admninistracije Vašingtona i Brisela.

Opirnije u prilogu emisije „Među nama“:

***

BONUS VIDEO: Izjava Kristofera Hila povodom sastanka Kurtija i Vučića u Briselu