Koliko je teško biti u Srbiji žena preduzetnica?

Katarina Milosavljević je među onima koje ruše stereotipe da su žene u Srbiji isključivo domaćiće ili zaposlene na takozvanim ženskim posolovima. U Beogradu je završila ekonomiju, a onda se sa porodicom preselila na selo, obnovila zapušteno imanje i pre 12 godina pokrenula proizvodnju lekovitog bilja i orgasnke kozmetike. Prodaje je preko interenta, jer je, kaže, za otvaranje radnje potrebno mnogo novca.

"Voditi posao kao žena je jekao teško, ali uz podršku svoje porodice, uspevam da sve završim. U našoj sredini, to je istočni deo srbije, ima jako malo radne snage, ja ustajem u 3 ujutru i idem po 40km po radnu snagu i većinom su to žene", rekla je Katarina Milosavljević, organski proizvođač lekovitog blja sa RTnja i proizvođač organske kozmetike "Royal Balm".

Iako je žena poput Katarine sve više, statistika je i dalje loša. Skoro svako treće preduzeće vodi žena i to su uglavnom mikrobiznisi koji zapošljavaju jednu ili dve osobe. A problema i u njihovom u pokretanju i održavanju ima mnogo.

"Nešto što su one istakle jeste svakako nedostatak finansijskih sredstava, često nedostatak informacija, uspsotavljanje ravnoteže i balansa između pivatnog života i preduzetničke karijere, zbog čga ostaju bez konkretnih prilika za reast i razvoj", kaže Nevena Marčeta, projektna koordinatorka UN Womens Srbija

"Podrška ženskom preduzetništvu nikad nije bila snažnija, žensko preduzetništvo ima sistemsku podršku", rekla je Branislava Simanić, direktorka sektora preduzetništva Privredne komore Srbije.

Ali istraživanja pokazuju i da su žene, poogotovo u ruralnim sredinama, nedovoljno upoznate sa tim sistemima podrške i konkursima koje raspisuje država.

"Žene imaju manje nekretnina na svoje ime pa im je teže doći do finansijskih sredstava", kaže Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra privrede.

"I zato mi je drago da imamo i min privrede koje ima projekat za osnaživanje žena u ruralnim sredinama, i da mi u okviru našeg min imamo zaista široku paletu tih subvenicija koje dajemo našim poljoprivrednicima, bile one žene ili ne", rekla je Ivana Popović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ali ni u jednu od tih subvencija ne uklapa se Katarina Milsavljević, iako je preduzetnica na selu. Na događaj koji je organzovao un woman u pks je došla, između ostalog i da pita da li može da dobije pomoć države da zameni traktor star pola veka.

"iz 75e godne je i jako je težak za vožnju, nema servo volan, menjač je na sredini, jako je teško, kvačilo je ako tvrdo i treba jako mnogo snage da se upravlja sa njim. Recimo proizvodnja lekovitog bilja nije na spsikovima za proizvodnju iako sam u ruralnoj sredini, pa je samim tim malo teže, što se tiče predavanja za sve te konkusre, malo su zahtevniji, srećom sma diplomirani ekonomista pa je meni malo lakše, ali opet je teško doći do tih sredstava", kaže Milisavljević.

"Konkursi postoje kod repeubličkih i lok smaouprava, i smo ih analaziirali, i videli da na 4 dinara koji idu za firme koje su u vlasništvu muškaraca, 1 dinar ide ženama, konkursi su jednako otvoreni za sve, ali ženske firma nemaju velieke pogone, ne zapošljavaju velik broj ljude, najčešće nemaju izvozni potencijal, to su mikrobiznisi koji se bave uslugama i zato je važno da imamo konkurse koji će i njih da podrže", rekla je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

Naled zagovara i podršku za roditeljstvo, na prvom mestu da se omogući jednak tretman za porodilje preduzetnice sa drugim zaposlenim ženama.

"Tokom porodiljskog odsustava preduzetnica treba da zamrze poslovanje i tokom tog perioda ona ne prima ništa od države iako je izmirivala sve obaze prema državi. u tom smilsu bi njihov položaj trebalo unaprediti", kaže Jovanović.

Osim toga izvršna direktorka NALED-a navodi da je potrebno da se pojednostavi procedura za ostvarenje prava na porodiljsko bolovanje, da vrtići budu dostupni svima, da se otvaraju novi i subvencionišu privatni, kao i da se promoviše model zajedničkog roditeljstva u slučaju razvoda. To su, kaže, sistemske mere koje vode ravnopravnom položaju žena i muškaraca.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Šta su mame preduzetnice dobile izmenama zakona?