Kijev između EU i Trampa

Kao i na Ekomoskom forumu u Davosu pre mesec dana, tako i u Minhenu na bezbednosnoj konferenciji - najviše se komentarišu odluke i potezi onog ko nije tamo - američkog predsednika Trampa. Iako se na konferenciji ne usvajaju nikakvi zaključci, samit u bavarskoj prestonici je značajan jer na njemu učestvuje oko 60 šefova država i vlada, vojni zvaničnici i stručnjaci iz celog sveta. Jedna od glavnih tema - kako do mira u Ukrajini. Nakon Trampovih telefonskih razgovora sa Zelenskim i Putinom, jednom je savezniku poručio ko će držati glavnu reč u mogućim pregovorima.

"Mnogo ćemo dobiti mirom. Ipak, nije mi jasno što bi Evropa dobila mesto u pregovorima kada je podržavala rat stalno, i sad podržava", rekao je Donald Tramp, predsednik SAD.

Iako je Tramp rekao da će se sresti sa Putinom u Saudijskoj Arabiji, tamo putuje i ukrajinski predsednik sa suprugom, ali bez namere da pregovara.

"Neću se sastati sa Rusima ni sa Amerikancima. mislim da se Putin sprema za rat sa NATO zemljama sledeće godine. Uz Božju pomoć, treba da zaustavimo ovog ludaka", kaže Volodomir Zelenski, predsednik Ukrajine.

Prozvani evropski lideri, suočeni sa svojim unutrašnjim problemima i padom podrške, ipak se oglašavaju po pitanju Ukrajine. Francuski predsednik Makron upozorava da mir ne može biti istinski ukoliko bi predstavljao kapitulaciju Ukrajine. On pita da li je predsednik Rusije iskreno spreman za trajni prekid vatre. Da je potrebno evropsko jedinstvo po tom pitanju poruka je iz Berlina.

"Ništa ne treba odlučivati o Ukrajini bez Ukrajinaca i ništa o Evropi bez Evropljana. U tome smo saglasni sa svim našim prijateljima i partnerima u Evropi. Da budemo jasni: mir mora trajati dugoročno i mora da obezbedi suverenitet Ukrajine. Zato nikada nećemo podržati diktirani mir, niti ćemo pristati na bilo kakvo rešenje koje vodi ka razdvajanju evropske i američke bezbednosti. Od ovoga bi imala koristi samo jedna osoba – predsednik Putin", kaže Olaf Šolc, kancelar Nemačke.

Nemačka jedva uspeva da isplati dva posto svog BDP-a za troškove članstva u NATO, a kamoli sada podignutu na 5 posto, prenose nemački mediji. Da će Evropa morati da se oslanja više na sebe i jeste jedna od posledica politike Amerika na prvom mestu.

"Jedna od stvari u koje predsednik Tramp i ja zaista verujemo jeste da je Evropa veoma važan saveznik za Sjedinjenih država. Takođe mislimo da je zaista važno prepoznati da će u budućnosti Evropa morati da preuzme veću ulogu u sopstvenoj bezbednosti. I očigledno je da će Nemačka, kao najveća ekonomija u Evropi, imati glavnu ulogu u tome", kaže Džej Di Vens, potpredsednik SAD.

Da se, pored očiglednih ljudskih razloga, nekome isplati i finansijski okončanje rata, može biti tumačenje iz Budimpešte.

"Ako predsednik Amerike izedejstvuje mir, mislim da će Rusija biti reintegrisana u svetsku ekonomiju, biće reintegrisana u evropski sistem bezbednosti, pa čak i evropski ekonomski i energetski sistem. To će dati ogroman podsticaj mađarskoj ekonomiji. To je ogromna prilika. Mnogo ćemo odbiti mirovnim sporazumom", kaže Viktor Orban, premijer Mađarske.

Jedan od panela na Minhenskoj konferenciji biće posvećen i političkoj krizi u Srbiji i studentima, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji već treću godinu učestvuje na konferenciji. Ipak, tema nad temama u Minhenu je Ukrajina, i da li neko može i ima prava da pregovara u njeno ime, jer je od početka rata u apadnoj diplomatiji vladao princip "Ništa o Ukrajini bez Ukrajine''.

"E, sad, posle telefonskog razgovora Trampa i Putina ovaj princip okrenut je naglavačke i ukrjainski predsednik ali i EU čvrsto su odbacili mogućnost da se o Ukrajini razgovara bez učešća Kijeva, ali i Evrope. Isključiti Evropu i Ukrjainu iz mirovnih pregovora ocenjuje se ovde kao fatalna greška. Bez Ukrajine, bilo kakvi pregovori ne bi imali legitimitet, a bilo bi ih teško sprovesti u delo na terenu, a ignorisati Evropu sa druge strane značilo bi ignoisati regiju najviše pogođenu ovim ratom, al i geopolitičkog činioca koji na duge staze ima Ukrajini najviše da ponudi", kaže Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Eventualni dogovor Rusije i Amerike o Ukrajini učesnici ovog skupa neformalno nazivaju Trampovim Minhenom, misleći na Minhenski sporazum iz 1938. između nacističke Nemačke, fašističke Italije i Francuske i Velike Britanije s druge strane.

"Kako mi je rekao jedan od sagovornika ovde na konferenciji, tada se britanski premijer Čembrlejn barem trudio da spreči izbijanje jednog rata. Sada Tramp nesmotreno dela u jeku jednog već postojećeg, što je ovde viđeno kao mnogo gore. Sporazum između njega i Putina ne bi doveo do trajnog mira - uspostavio bi opasan presedan - nahranio i ohrabrio bi Putinov agresorski režim i ostavio Ukrjainu u rukama onoga ko ih je napao", kaže Cvijić.

Rat u Ukrajini traje nesmanjenom žestinom već gotovo pune tri godine, danas je opet oštećena i stuktura reaktora u zatvoenoj nuklearki u Černobilju. Primirje se možda vidi na horizontu, ali sudeći po kritikama koje već sada stižu sa raznih strana, mir možda i nije tako blizu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: