Kako Srbija dočekuje Svetski dan energetske efikasnosti?

On kreće od svakodnevice i od nas samih i dodaje da postoje brojni načini da se struja uštedi, te navodi kakva je naša svest o tome i gde pravimo greške.

Izračunali smo da samo upotrebom jedne led sijalice umesto klasične, za 12 sati može da se uštedi 720 Vati. Za jedan dan ušteda u domaćinstvima je 1791 megavat, ako znamo da je cena megavata 200 evra, ušteda je oko 350.000 evra.

#blockquote_1

Dakle, svesni smo na koje sve načine možemo da budemo pametniji i odgovorniji, te stručnjak ističe na kakvom je nivou edukacija građana odnosno društva kako može da se uštedi energija, pa samim tim i novac. Marković priznaje da li nam je potrebno više kampanja za uštedu energije.

Država već nekoliko godina daje subvencije za energetsku efikasnost. Domaćinstva mogu da dobiju i do 65 odsto finansija za zamenu stolarije, izolaciju fasade, zamenu krovova i peći, itd. Marković pojašnjava koliko energije može da se uštedi ako npr. imamo bolju stolariju i dobru fasadu.

U prijavama za subvencije za energetsku efikasnost najmanje interesovanja je za solarne panele, te stručnjak za energetiku objašnjava zbog čega je to tako.

Postoji podatak da 85 odsto stambenih zgrada ne zadovoljava ni minimalne uslove za energetsku efikasnost. Pre otprilike dve godine uvedeni su energetski pasoši, koji će morati da imaju svi objekti. Marković dodaje koliki oni imaju značaj i koliko se građani za sada interesuje za njih.

Energetski pasoš je Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade - sadrži podatke o energetskom razredu zgrade, odnosno potrebnoj energiji za grejanje, o kvalitetu zgrade, kao i preporuke za unapređenje komfora i smanjenje potrošnje energije Sve novije zgrade izgrađene od 2012. godine imaju energetske pasoše.

Prema nekim proračunima za savkih 100 evra proizvedenog BDP-a, mi potrošimo do četiri puta više energije nego što to čine zemlje EU.

Mnogo energije troši se u privredi zbog proizvodnje roba i usluga, te gost TV Nova dodaje na kom je nivou energetska efikasnost u našoj privredi. Uvozimo struju, gas i velike količine nafte. Marković nastavlja kako se ponaša sama država kada je reč o uštedi energije i na koji način su moguće uštede.

#blockquote_0

Energetska tranzicija u Srbiji aktuelna je tema u poslednjih godina, te stručnjak navodi i koliko uspevamo da povećavamo kapacitet obnovljivih izvora energije i gde smo u poređenju sa zemljama EU.

Potražnja za energijom u svetu je sve veća, zato vlast u Srbiji najavljuje izgradnju nukelarki. Markovič daje svoj sud o tome i ističe da li je to jedino rešenje.

EU je postavila cilj da se do 2030. godine potrošnja energije smanji za oko 12 posto. Stručnjak ističe da li je to realan cilj.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Da li Srbija, okretanjem ka zapadu zbog zelene tranzicije, menja i svoju spoljnu politiku?