Kako popraviti mentalno stanje mladih koje je sve lošije?

Među prvima koji su već 3. a posebno posle 4. maja 2023. odmah ponudili pomoć, pokušali da umire javnost i objasne ono što je svima bilo nezamislivo - bili su psiholozi i psihijatri. Struka se brzo organizovala, stavila se na raspolaganje, ostala dostupna svima odazivajući se na svaki poziv da javno kažu šta kaže nauka i kako se suočiti sa šokom i traumom. Dve godine kasnije i dalje se analiziraju posledice dva masovna ubistva u kojima su stradala deca i mladi i koje su počinili ljudi koje ni zakon ne prepoznaje kao odrsale. A ono što je ostalo isto i pre i posle Ribnikara, Dubone i Malog Orašja, jeste sveprisutno nasilje

"Deca i mladi koji odrastaju u takvoj atmosferi otrovanoj, punoj mržnje, pune nasilja, oni ne mogu da se razviju u zaista odgovorne moralne osobe, empatične osobe, ako vidite da se ovde prosto ismeva ako je neko saosećajan, ako je neko dobar ako je neko pošten to se smatra manom, heroji su oni koji su bezosećajni koji su krajnje sebični, pohlepni", kaže Žarko Trebješanin, psiholog.

Nastao kao rezultat rada Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih, odnsono na iskustvima psihologa i psihijatara koji su pružali podršku mladima nakon majskih tragedija, Centar za mlade pruža savetodavne usluge i aktivno radi na prevenciji. CEZAM je pritom jedino mesto u Beogradu gde mladi uzrasta od 10 do 30 godina mogu bez knjižice, uputa i straha od stigmatizacije da potraže pomoć stručnjaka. Godišnjicu rada centar je obeležio istraživanjem o mentalnom zdravlju dece i adolescenata a rezultati su lošiji nego što se očekivalo.

"Oko 20 posto mladih ima jedan od ozbiljnih psihijatrijskih poremećaja. To bi značilo da kada na ulici sretnete petoro dece, jedno od tih petoro dece ima ili ozbiljan depresivni poremećaj ili je pokušalo suicid ili ima suicidalne ideje ili je anksiozno i tu spada još nekoliko ozbiljnih dijagnoza kao što su anoreksija, ADHD, psihoza... Znači 20 posto. Devet posto je dece je depresivno,  u smislu da ima dijagnozu ozbiljne, ozbiljne depresije", kaže mr sc Aleksandra Parojčić, Institut za mentalno zdravlje.

Istraživanje koje je na 5000 mladih prosečnog uzrasta 14 i po godina sproveo Institut za mentalno zdravlje zajedno sa Medicinskim i Filozofskim fakultetom potvrđuje da je rad na prevenciji usmeren na mlade i njihove potrebe neophodna. Isto kao što je činjenica da nije dovoljan samo jedan Centar za mlade i to samo u glavnom gradu.

"Što se tiče rizičnog ponašanja, imamo samopovređivanje kod 14 posto, kod 4 posto pokušaj, pokušaj suicida i u okviru ovog istraživanja, studije prevalencije, bilo je pitanje kome bi se oni najradije obratili za pomoć, kad bi imali neki problem. Na prvom mestu, 70 skoro 70 posto kaže psihologu. Da li tu misle na psihologa škole ili usošte psihologa? Oko 30 posto bi se poverilo svom razrednom strarešini ili svom nastavniku što je značajno, znači da postoji ipak poverenje u prosvetni sistem i u nastavnike, kod dece", kaže Parojčić.

Istraživanje pokazuje i da je oko 30 posto mladih ispitanika već potražilo pomoć i da 70 posto njih kaže da im je ta pomoć bila korisna. Ono o čemu još uvek nema istraživanja niti objavljenih rezultata, očigledno je na fakultetima i pojedinim srednjim školama. Mladi iz dana u dan dokazuju da hoće da menjaju i sistem i vrednosti koji ih oblikuju. Generacije koje su stasale uz koronu, izolaciju, dva masovna ubistva i pad nadstrešnice jasno poručuju da ne pristaju na nasilje.

"Nova era zaista počinje sa ovom pobunom studenta koja je sve nas iznenadila. A šta su novo oni doneli, doneli su upravo to da su se suprotstavili i nasilju i govoru mržnje, sebičnosti, pohlepi i pokazali su jedno sasvim drugo lice, jedno novo lice Srbije kakva bi trebalo da bude i kakva može da bude i to mislim da je zaista nešto najbolje, najzdravije što je moglo da nam se desi, jer smo isuviše bili zatrovani mržnjom, netrpeljivošću a oni su pokazali da čovek zaista može da bude i dovoljno strpljiv , da bude nenasilan, a opet da bude uporan u svojoj borbi", kaže Trebješanin.

U proteklih 6 meseci, bez obzira na boj učesnika, broj blokiranih fakulteta, na prepešačene, prevezene i pretrčane kilometre, ili blokirane ulice - studenti nijednom svoje argumente nisu branili fizičkim napadom na druge.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Žarko Trebješanin: Vlast ne priča o masovnim ubistvima, jer ništa nije uradila za dve godine