Kako će upotreba veštačke inteligencije uticati na obrazovanje?

Jedna od pojava po kojoj ćemo pamtiti 2024. godinu jeste masovna upotreba veštačke inteligencije: od modifikacije fotografija i video sadržaja na mrežama, pa sve do humanoidnih robota. Posebno je popularna među mlađom generacijom, a da li je koriste pametno i bezbedno?

U koje svrhe učenici najčeće koriste veštačku inteligenciju (AI) i kakvu bi ulogu ona trebalo da ima u obrazovanju? Koje su moguće zloupotrebe i kako utiče na zaštitu podataka o ličnosti? Ovo su samo neka od pitanja u jutarnjem programu „Probudi se“ za pravnicu Anu Toskić iz organizacije Partneri Srbija i sociološkinju Katarinu Anđelković iz fonadcije Petlja.

Veštačka ineteligencija je svuda oko nas – od društvenih mreža, preko industrije, privrede, robotike do video igara. Anđelković pojašnjava u kojoj meri i na koji način je trenutno zastupljena u obrazovanju i da li se uopšte koristi u školama. Italija je pokrenula eksperimentalni program upotrebe AI a za poboljšanje nastave, te gošća „Probudi se“ objašnjava da li je u našem obrazovanju bilo uopšte pokušaja da se testira takav model.

„U formalnom programu je prepoznata važnost veštačke inteligencije“, kaže Anđelković.

Kada govorimo o korišćenju interneta uvek se postavlja pitanje – zaštite privatnosti i podataka. Pravnica Toskić ističe da li nas upotreba veštačka inteligencije dodatno ugrožava i na koji način. Nedavno je među roditeljima i nastavnicima bilo dosta polemike oko platforme Zdravitas. Roditelji se boje da podaci dece mogu biti zloupotrebljeni, te Toskić objašnjava da li treba da se plašimo uvođenja veštačke inteligencije u škole.

„Ogromna količina podataka koji su korišćeni u razvou AI nije pribavljena zakonito. Treba preispitati svrhu Zdravitasa i uraditi procenu rizika šta može da pođe po zlu“, upozorava Toskić i dodaje da uvek treba biti obazriv i ne deliti podatke o ličnosti.

Ukoliko učenik koristi CahtGPT da napiše npr. analizu nekog romana, te Anđelkovič komentariše da li je time dobio pomagača ili koristan alat za jednostavnije učenje i kakva je uopšte percepcija učenika o veštačkoj inteligenciji.

„Ne treba da ignorišemo tehnologiju, AI neće zaustaviti razvoj ako mi ne želimo da je koristimo“, smatra Anđelković

Pripremu eseja, seminarskog ili diplomskog rada, mastera… nije moguće zamisliti bez korišćenja interneta. U EU donet je akt koji reguliše upotrebu AI, a u Srbiji se zakon očekuje sledeće godine. Toskić analizira da li se to može smatrati autorskim delom ukoliko koristimo veštačku inteligenciju i koliko postojeći zakoni prepoznaju upotrebu veštačke inteligencije, šta je uopšte kažnjivo.

„Sa građanima treba raditi na prepoznavanju sadržaja kreiranog od strane veštačke inteligencije“, smatra Toskić i dodaje da nijedan propis o AI neće biti dovoljan ukoliko nemamo jasnu edukaciju i svest o rizicima.

Đaci se neretko dovijaju kako da domaće zadatke urade što lakše i brže. Tako na primer umesto da pročitaju lektiru, pronalaze skraćeni sadržaj na internetu. Anđelković pojašnjava kako će košrišćenje AI uticati na kvalitet znanja, kako nastavnici i profesori doživljavaju veštačku inteligenciju, kako i kakva bi uloga AI trebalo da bude u školama, kako će ona uticati na kvalitet nastave.

Očekuje se da veštačka inteligencija olakša rad u obrazovanju, te sociološkinja analizira koliko je realno da ona u budućnosti zameni nastavnike i profesore tokom predavanja.

Toskić upozorava da je za instaliranje ChatGPT potreban samo mejl, te objašnjava koliki je problem to što je AI lako dostupan maloletnicima. Sposobnost večtačke inteligencije da ponižava, uznemirava i zastrašuje postala je veliki problem, te pravnica ističe koliki će izazov biti pripremiti Zakon o upotrebi veštačke inteligencije i šta će biti najveći problem.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.