Kada ćemo čuti ide li predsednik Srbije na samit BRIKS-a

Dok se javnost u Srbiji zabavljala pripremama i raspravom o zabrani iskopavanja litijuma, predsednik Srbije imao je prethodnih nedelja, kako se to kaže, bogatu spoljno političku aktiovnost. Posle sednice Generalne skupštine Ujednijenih nacija, usledili su boravci u Pragu, energetski forum u Hamburgu, inicijativa Brdo-Brijoni u Tivtu, pa samit jugoistočne Evrope i Ukrajine u Dubrovniku. Tamo smo čuli da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, ali nismo čuli hoće li Rusija posle dužeg vremena videti Vučića uživo. Poziv za samit BRIKS-a u Kazanju i dalje je otvoren, odgovora još nema, a put glavnog grada republike Tatarstan već se spremaju i Dodik i Erdogan. Da li se gužva u šesnaetstrcu komplikuje i raščišćava, za Dnevnik na TV Nova analizirao je Željko Veljković.

Čovek koji prezire more i koji mu je poslednji put bio blizu kad je sredinom osamdesetih švercovao patike iz Turske, čovek koji se zarekao da na hrvatsku obalu neće nikad, 9. se oktobra ukazao u Dubrovniku. Čovek koji je dvadesetak dana pre toga obećao Rusiji da će uvek biti uz nju, u Dubrovniku je potpisao tekst deklaracije Samita Ukrajine i Jugoistočne Evrope, u kojoj između ostalog piše.

DEKLARACIJA IZ DUBROVNIKA:

1. Prošlo je skoro 1.000 dana od početka ruske vojne invazije na Ukrajinu. Osuđujemo ovu ničim izazvanu, neopravdanu i protivzakonitu rusku agresiju na Ukrajinu, na najoštriji mogući način.

2. Naša podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica ostaje apsolutna.
4. ističemo našu nepokolebljivu posvećenost obnovi suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, uključujući Krim, kroz dodatno pružanje Ukrajini sveobuhvatne pomoći da se suprotstavi agresiji Rusije.

A nedelja ili dve pre nego što je potpisala dubrovačku deklaraciju, ruka predsednika Srbije bila je na grudima ruskog ambasadora u Ujedinjenim nacijama. Uz Orden i zahvalnost za podršku Rusije.

„Hvala Vam još jednom, to je bio veoma naporan rad. Mi to izuzetno cenimo, mislim da i vi možete uvek očekivati od nas to isto“, rekao je Aleksandar Vučić 23. septembra 2024. godine u Njujorku.

„Rusija i Srbija neguju odnose koji traju vekovima i to ne bilo kakve već prijateljske i bratske. Delimo isti pogled na svet, branimo iste vrednosti i principe“, rekao je istog datuma na istoj lokaciji Vasilij Nebenzja, stalno predstavnik Ruske federacija u UN .

Iste vrednosti i principe srpski predsednik mogao bi na ruskom da brani već od 22. do 24. oktobra na samitu BRIKS-a u Kazanju, ali će po svemu sudeći kratki pozdrav iz Njujorka još neko vreme biti poslednja prtilika u kojoj je Vučić pokazao svoje znanje ruskog jezika.

„Rekao bih da je svakako veća verovatnoća da neće otići na taj samit, prvenstveno iz razloga reputacione štete na Zapadu koju nosi susret sa Vladimirom Putinom ili odlazak na takav skup. što jeste prvenstveni rizik. Ukoliko predsednik bude ipak otišao na taj samit makar i na vrlo kratko, rekao bih da je to samo iz razloga balansiranja u domaćem javnom prostoru percepcije o spoljnoj politici Srbije s obzirom da je u nekom prethodnom periodu od nešto manje od pola godine, veliki broj poteza učinjen koji više ide u korist zapadnih aktera nego što ide u korist Rusije“, kaže Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta.

Ali mudrim ćutanjem vlasti i većine medija, slika je možda pomalo iskrivljena. Do samita u Kazanju ostalo je još devet dana, a o njemu se poslednji put govorilo još početkom septembra kad je i stigao poziv iz Rusije, sa najvišeg mesta .

„Molim Vas da prenesete moj pozdrav predsedniku Aleksandru Vučiću. Mi očekujemo ga na događaju u okviru sastanka šefova Briksa u Kazanju. Pozivnicu već smo prosledili za njega i ja se nadam da predsednik će iskorititi ovu pozivnicu“, poručio je Vladimir Putin predsednik Ruske federacije 4. septebra 2024. godine u Vladivostoku.

Uz pozivnicu je išlo i prijateljsko podsećanje da u martu sledeće godine ističe važenje aktuelnog gasnog sporazuma Rusije i Srbije. Bilo je to tada povod za neočekivano nespretne i burne odgovore srpskog predsednika koji se usred obilaska Podrinja hitno sreo i sa ruskim ambasadorom.

„Bolje da vam ne govorim šta sve imamo u međuvremenu. To je takva, kako bi to klinci rekli, gužva u šesnaestercu“, kazao je Aleksandar Vučić 2. septembar 2024. godine u Podrinju.

Ispostaviće se kasnije da će baš u dane samita u Kazanju u Beogradu biti poljski premijer Donald Tusk, ali do danas jedini odgovor Vučića Putinu je onaj iz Malog Zvornika. Nije istorijsko njet, više je obično možda.

„Dakle odluku o tome ćemo donositi tamo 10. i 15. oktobra, ne pre toga. Ali nema nikakve sumnje da je važan poziv stigao, kao što imamo unapred zakazane važne posete- Ja ne mogu zbog tih ljudi da vam kažem, ali ćete inače videti o koliko je važnim ranije zakazanim posetama reč. Niti želim šta da odbijam, niti želim šta da prihvatam, imamo vrlo težak raspored“, rekao je Aleksandar 6. septembra 2024. godine u Malom Zvorniku.

Do 15 ima još jedan dan, pa možda i saznamo odgovor. Ako ne ode Vučić, u Kazanj bi po logici stvrai mogao šef diplomatije Marko Đurić, ali on na istoku nije omiljen još od grube prepiske sa Marijom Zaharovom ili će za Kazanj pre dežurni ministar za Rusiju, potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin. I kako bi u tom momentu reagovali domaćini ili im je jassna i sopstvena i pozicija Srbije u današnjam svetu.

„Sem energenata imate vrlo malo s ruske strane šta da ponudite, a s druge strane Srbija koja je trenutno pozicionirana geografski, orkužena državama članicama NATO-a i koja u trgovinskoj sferi je povezana natpolovično s Evropskom unijom, prošle godine je u EU izvezla 18 milijardi vredne robe, u Rusiju samo jednu milijardu, znači odnos 18 prema 1. Rusija bi trebalo da bude zadovoljna time što joj Srbija nije uvela sankcije, što Gasprom i dalje posluje u Srbiji, što ruski TV i ostali kanali će uskoro poslovati, a kao portali već posluju. To je veliki ustupak u trenutnim političkim okolnostima“, kaže Milić.

U trenutnim političkim okolnostima, BRIKS ostaje najširi okvir multilateralnog partnerstva koji Rusija ima. Briks osim Rusije čine još i Brazil, Indija, Kina i Južna Afrika, a ovoj organizaciji bliske su i zemlje poput Irana i Turske.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.