10
Istoričar Milivoj Bešlin kaže da Srbija proslavlja Sretenje kao Dan državnosti, a da više od 200 godina kasnije još nije došla do poštovanja osnovnih sloboda koje garantuje ovaj Ustav, jer ga vlast krši svakog dana.
Bešlin kaže da izborom praznika koje slavi država pokazuje kojih se delova istorije želi sećati, ali i onih koje želi da zaboravi.
„Srbija ne želi da se seća Berlinskog kongresa 1878. kad je dobila međunarodno priznanje državnu nezavisnost zbog toga što je bila nezadovoljna opsegom teritorijalnog proširenja. Srbija danas ne želi da se seća vlastitog antifašizma zbog toga što je to previše podseća na Jugoslaviju, na socijalizam, ali uprkos tome ja mislim da je Sretenje odnosno Dan državnosti Srbije, koje mi vezujemo za Prvi srpski ustanak, odnosno početak srpske revolucije i za prvi Ustav Srbije u stvari vrlo srećno odabran. Zbog toga što je značenje ovog praznika duboko emancipatorsko. To nam govori o dve vrste slobode koje ovo društvo želi da neguje i koje želi da se seća. Prvo je kolektivna, nacionalna sloboda države od drugoga, početak Prvog srpskog ustanka. Druga stvar je ta unutrašnja sloboda, odnosno sloboda društva zbog prvog Ustava“, kaže Bešlin.
Na pitanje da li je Srbija država u kojoj je Ustav „nešto“ ili je to verski praznik sećanjem na Miloša i njegovo doba, Bešlin kaže:
„Ako vidimo šta aktuelna vlast želi da nam poruči od ove dve vrste slobode nekako je u prvom planu sloboda države, dok se ona druga unutrašnja sloboda, sloboda društva od države, pa i od onih koji su na vlasti, stavlja se u drugi plan. Zbog toga mislim da bi trebalo napraviti ravnotežu između te dve vrste slobode i reći da je Sretenje poruka da se za slobodu, kako onu spoljnu, tako i za unutrašnju slobodu društva od vlasti mora svakodnevno boriti. Mislim da mi do toga još nismo stigli i kad je reč o Sretenju i Ustavu koji je jedan od prvih demokratskih u Evropi, da se prema tome ponašamo kao 8. marta prema ženama. Mi 364 dana zapravo kršimo Ustav, režim je taj koji krši Ustav, što pokazuje da mi još nismo došli do one osnovne slobode koju je garantovao Sretenjski Ustav, a to je trostruka podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Jedan dan se ponosimo i pozivamo na neke demokratske tradicije, a sve ostale dane Ustav kršimo“, objasnio je Bešlin.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
