Jelena Žarković i Danilo Ćurčić: Borba protiv siromaštva više nije prioritet vlasti

Na ulicama Beograda i Novog Sada svakodnevno se mogu videti luksuzni automobili, skupi restorani i novoizgrađeni stambeni blokovi, koji možda stvaraju sliku ekonomskog napretka. Međutim, prosečne zarade, cene osnovnih namirnica i stanova često pričaju sasvim drugačiju priču — onu o sve većim nejednakostima i sve manjim šansama za pristojan život. Gde je nestala srednja klasa, koliko nam se društvo ekonomski raslojilo i da li su promene moguće bez suštinskih zakonskih i institucionalnih korekcija, u jutarnjem programu "Pokreni se" pitali smo profesorku Ekonomskog fakulteta Jelenu Žarković i Danila Ćurčića iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11.

Oni na početku otkrivaju po čemu se najviše vidi ekonomsko raslojavanje – po broju bogatih, broju siromašnih, razlikama u njihovim primanjima i mogućnostima u životu.

Broj onih koji plaćaju porez na dohodak, koji raste, ali i dalje jedva da prelazi 1 posto (1,26% je), po rastu njihovih primanja (najveće prijavljeno u 2023. godini je bilo čak 1,7 milijardi dinara), odnosu njihovih primanja prema prosečnoj zaradi (čak 1.194 puta je veće najveće prijavljeno primanje od prosečne zarade) ili po brojevima koji ukazuju na siromaštvo stanovnika – one koji primaju različita socijalna davanja ili su u riziku od siromaštva (Poslednji dostupni statistički podaci su za 2023. godinu, i pokazuju da se stopa rizika od siromaštva blago smanjila, za 0,3, procentnih poena i da je za 2023. iznosila 19.9 odsto.

Podaci pokazuju da se rast između superbogatih i svih ostalih u Srbiji značajno produbio, te Žarković ističe da li je s produbljivanjem tog rasta srednja klasa zapravo nestala, kako često čujemo u medijima.

Prema podacima iz 2023. godine, stopa siromaštva je 19.9 odsto, a to je milion i 300 hiljada ljudi. Gosti „Pokreni se“ pojašnjavaju kako tumače ove brojke u kontekstu opšteg ekonomskog rasta i urbanog razvoja koji se često ističe.

Statistike pokazuju da je prosečan profil siromašne osobe dete do 14 godina iz višečlane porodice sa sela u južnoj ili istočnoj Srbiji. Žarković i Ćurčić navode šta to govori o regionalnim i demografskim nejednakostima u zemlji. Podaci ukazuju da 20 odsto najbogatijih građana Srbije ima preko pet puta veći dohodak od 20 odsto najsiromašnijih. Gosti komentarišu i kako ova nejednakost utiče na društvenu koheziju i mogućnosti za socijalnu mobilnost.

Iako je prosečna neto zarada u decembru 2024. iznosila oko 108.000 dinara, čak 28,5 odsto zaposlenih prima zaradu manju od 60.000 dinara. Žarković dodaje kako objašnjava ovaj raskorak između prosečne zarade i realnih primanja većine radnika.

Prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo iznosio je 29.100 dinara mesečno u 2023. godini. Ćurčić ističe da li trenutni sistem socijalne zaštite adekvatno adresira potrebe onih koji se nalaze ispod ovog praga. Podaci takođe pokazuju da je broj korisnika dečjeg dodatka i novčane socijalne pomoći godinama u opadanju. Gosti TV Nova navode šta su, po njihovom mišljenju, glavni razlozi za ovaj trend i kako ga preokrenuti.

Minimalna potrošačka korpa, koja se koristi kao osnov za određivanje minimalne zarade, često ne pokriva osnovne životne potrebe. Profesorke Ekonomskog fakulteta daje svoj sud da li je vreme za redefinisanje ovog koncepta i kako bi to trebalo da izgleda. Ond dodaje i koje zakonske i institucionalne promene smatra ključnim za smanjenje ekonomskog raslojavanja i jačanje srednje klase u Srbiji.

Borba protiv siromaštva više nije ni formalno prioritet javnih politika u Srbiji, na to Ćurčić dodaje šta bi bio prvi konkretan korak ka vraćanju ove teme u fokus državnih institucija. Trenutno se socijalna pomoć svodi na 100 evra mesečno, i to najčešće samo devet meseci godišnje, te član Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 navodi koliko je realno govoriti o borbi protiv siromaštva dok je takva pomoć gotovo simbolična i vremenski ograničena.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.