Valjevska policija uhapsila je trojicu maloletnih migranata iz Avganistana zbog zlostavljanja i mučenja radnice Komesarijata za izbeglice, odnosno povrede ugleda zbog rasne, verske i nacionalne pripadnosti. Reagovao je I Zaštitnik građana.

Reporter: Đuro Svilar

Zaštitnik građana Zoran Pašalić traži jače obezbeđenje u Centru za azil u Bogovađi, da bi bilo sprečeno ponovno izbijanje većih nereda.

„Treba naći srednje rešenje da se njihova prava ne ugrožavaju, ali takođe mi moramo štititi prava zaposlenih, tako da broj lica koja obezbeđuju taj kamp svakako mora biti povećan“, kaže Pašalić.

„Bogovađa je ozloglašen kamp od početka ove godine do danas. To je kamp u kome su smešteni maloletnici bez pratnje roditelja, ali kamp koje vodi nestručni menadžment, uprava koja ne zna da radi sa decom. I u tom kampu je evidentirano I fizičko I psihičko nasilje još mnogo ranije od ovog poslednjeg događaja. 1:00, 1:23 između ostalog I to gužvanje I bacanje tih prostirki za molitvu je jedan od načina da se oni kažnjavaju u tom kampu“, objašnjava Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Kao glavnog krivca za ovakvo stanje u kampu, Đurović vidi u Komesarijatu za izbeglice i migracije, a povećanje članova obezbeđenja vidi kao tretiranje posledice, a ne uzroka problema.

„Ne mislim da je tako. Razlozi broja lica koja obezbeđuju kamp, upravo treba da spreče ono što se u kampu dešava, a to su međusobni sukobi određenih grupa koje smo mi identifikovali I koje znamo da se međusobno sukobljavaju“, kaže Pašalić i dodaje:

„Ne vidim odgovornost Komesarijata za izbeglice jer taj uslovno incident, taj gest koji je uradila zaposlena, svakako nije uradila namerno“.

Na pitanje šta preduzimaju povodom izveštaja Zaštitnika građana zbog incidenata u centru u Bogovađi, iz Komeserijata su kratko odgovorili.

Komesarijat za izbeglice i migracije još nije dobio preporuke od Zaštitnika građana povodom ovog slučaja, a kada ih dobije postupiće po njima, kao i uvek.

Zaposleni u kancelariji zaštitnika građana utvrdili su da su prostor i objekti koje koristi Centar za azil u Bogovađi u vlasništvu Crvenog krsta Srbije, ali privatno obezbeđenje koje je angažovano nije dovoljno da spreči eventualne nerede.

„Oni vrše fizičko I tehničko obezbeđenje, znači bez ikakvog prava korišćenja sredstava prisile. 3:12, 4:04 ja ne znam koliko aktivnih članova nekog obezbeđenja treba da bude prisutno da u jednom trenutku 180 lica spreči od bilo kakvih nemira“ kaže Ivana Marisavljević-Dašić sekretar Crvenog krsta Beograd.

Pitanje problema izbegličkih kampova je kompleksno, te ukoliko se u njegovo rešenje ne uključe sve nadležne I stručne službe države, incidenata kao što je ovaj poslednji u Bogovađi biće sve više.