1
A koliko je glas intelektualaca važan tokom političkih kriza i previranja. Da li je njihova obaveza da upiru prstom u probleme i ne samo to, već i da nude konkretna rešenja za prevazilaženje krize. Kakva je uloga intelektualne elite u Francuskoj, a kakva u Srbiji? O tome ali i svojoj najnovijoj knjizi "Sva naša (ne)razumevanja - Francuski intelektualci i razaranje Jugoslavije", za jutarnji program "Probudi se" govori Ivica Mladenović predavač na Sorboni, saradnik Instututa za filozofiju i društvenu teoriju i glavni urednik srpskog izdanja Le mond Diplomatik.
On živi na relaciji Francuska -Srbija pa može da podvučete paralelu: koliki je uticaj na političke procese intelektualaca u Francuskoji, a koliki u Srbiji, kao i da li je njihova dužnost da ukazuju na probleme i eventualno nude rešenja.
Mladenović analizira kako oni funkcionišu pod aktuelnim vlastima u jednoj i drugoj zemlji i da li se njihov glas dovoljno uvažava. Gost „Probudi se“ sumira da li je najveća opasnost po vlast u Srbiji upravo to što su posle dužeg vremena svi slojevi društva podigli svoj glas i da su u prvim redovima upravo intelektualci, kao i da li je upravo ta inetelektulna elita najbolja alternativa aktuelnoj vlasti u Srbiji. Proglas, koji okuplja intelektualce iz svih sfera društva, sve češće se spominje kao alternativa vlasti.
„U Francuskoj se reč „intelektualac“ poštuje i sluša i od strane građana i političke elite. Među intelektualcima u Srbiji ima politički nepismenih ljudi i kod intelektualaca u Srbiji glavna paradigma je konformizam“, smatra Mladenović.
PROČITAJTE JOŠ:
Francuska je dobila novu vladu, te Mladenović komentariše da li je formiranjem novog kabineta na čijem je politički veteran Fransoa Bajru prevaziđena politička kriza, kao i da li je novi kabinet na stabilnim nogama. Može li se reći da je Makron preživeo još jednu političku krizu, pošto je obećao da ostaje na funkciji predsednika do kraja svog mandata 2027. godine. Ipak, Francuska zbog političke krize još nije usvojila budžet za narednu godinu, te saradnik Instututa za filozofiju i društvenu teorijuli komentariše da li je time na bilo koji način ugroženo funkcionisanje javnih službi i uopšte života zemlje.
Podsećamo da je prethodna manjinska vlada Mišela Barbijea izgubila je glasanje o nepoverenju u parlamentu Francuske, čime je postala prva administracija koja je na takav način svrgnuta od 1962. godine i najkraće večna vlada Pete republike.
„Makronova politika je u potpunom rasulu i pitanje je kako će funkcionisati do 2027. godine“ ističe Mladenović i pojašnava koliko su politička kriza u Francuskoj, ali previranja u Nemačkoj koja je pred novim izborima opasan udarac za Evropsku uniju kao i da li se potresi unutar tih država neminovno odražavaju i na samu EU i njeno funkcionisanje.
Sinoć je održana promocija Mladenovićeve nove knjige „Sva naša (ne)razumevanja – Francuski intelektualci i razaranje Jugoslavije“, te gost TV Nova objašnajva šta nam sve donosi u knjizi za koju, kako sam kaže, je radio istraživanja četiri godine. Ona se bavi pozicijom Francuske prema ratovima devedesetih u Jugoslaviji. Glavni urednik srpskog izdanja Le mond Diplomatik otkriva koliko su Francuzi bili upoznati i zainteresovani za dešavanja na ovim prostorima u to vreme i kako Francuska posmatra Srbiju danas posle svih tih ratova, kao i da li je naša zemlja, kao što to tvrdi predsednik Srbije, važan i poštovan partner Francuske.
„Između Francuske i Srbije nema prijateljstva, samo interesa“, bio je jasan Mladenović.
Prilog pogledajte na početku ove vesti
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO – Radomir Diklić i Nikola Letić: Nema nijednog razloga da Makron pledira za proteste
