Iskra Krstić i Zoran Stevanović - Građani su svesni koliko je voda važna, zbog toga su protiv štetnih projekata

Požari su poslednjih dana zahvatili uglavnom južne i jugoistočne delove Srbije. Gašenje je bilo otežano ne samo zbog nedostatka ljudstva već i vode, jer su u nekim delovima na snazi restrikcije. Gosti "Probudi se" analiziraju da li je to pokazatelj da je upravljanje vodnim resursima na zabrinjavajućem nivou.

Delovi južne i jugoistočne Srbije su najpogođeniji jer se taj deo zemlje brže zagreva. Organizaciji Pravo na vodu koja je deo organizacije za političku geologiju iz koje Iskra dolazi poslednjih dana javilo se dosta ljudi. Obraćali su im se tražeći savete kome da se obrate da bi razumeli ko je odgovoran za nestašice vode i kako da se obrate i šta da rade.

Stevanović pojašnjva šta nam je priroda dala - da li naš region važi za bogat vodom, imamo li dovoljno vode po glavi stanovnika ili samo ne umemo njome da raspolažemo na pravi način.

"U ovom veku je otvoreno samo jedno izvorište", objašnjava hidrogeolog.

Inicijativa Pravo na vodu koja funkcioniše u okviru organizacije POLEKOL prethodnih godina je pravila mape najugroženijh područja sa lokacijama nestašica vode u Srbiji tokom jula i avgusta. Krstić otkriva imaju li već sad procenu da li je situacija lošija ili povoljnija nego ranije.

Za potvrdu restrikcija i kvarova koriste podatke sa zvaničnih sajtova javnih komunalnih preduzeća. Na mapi se prošle godine našlo 65 mesta širom Srbije koja su tokom ova dva najtoplija meseca bila pogođena nestašicama vode, bilo zbog restrikcija ili kvarova na vodovodnoj mreži. Pored potvrđenih slučajeva, zabeležene su i lokacije prijavljene od strane građana, za koje zbog nedostatka javno dostupnih informacija nije bilo moguće precizno utvrditi da li se radi o restrikciji ili kvaru.

Krstić i Stevanović objašnjavaju zbog čega se javlja nestašica vode u Srbiji i da li je reč o povećanoj potrošnji građana ili su razlozi mnogo kompleksniji.

U organizacjii iz koje dolazi Iskra smatraju da nestašica vode nije rezultat povećane potrošnje građana, već su povezane sa zastarelom infrastrukturom, neefikasnim institucijama i posledicama klimatskih promena.

Jedno novo istraživanje koje su sproveli naučnici iz Srbije i regiona pokazuju da mnoge reke Zapadnog Balkana, od Bosne i Drine do Vardara, imaju sve niže tzv. minimalne proticaje, što ukazuje na rastuću pretnju od hidroloških suša u regionu. Stevanović zato objašnajva šta su minimalni proticaji reka i šta nam oni pokazuju i koja je reka najugroženija.

Veliki udeo imaju i klimatske promene koje su globalni problem. Pre godinu i po dana generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je izjavio da smo sada već prošli doba klimatskih promena i da smo ušli u doba globalnog ključanja. Krstić dodaje kako može da se spreči da ostanemo bez vode, kako bi ta rešenja trebalo da izgledaju.

Profesor hidrogeologija sa Rudarsko - geološkog fakultet u penziji navodi šta je to što nadležni treba da ovog trenutka preduzmu i šta je najvažnije ili najhitnije da se sada uradi kako bi se usporio proces nestajanja vode.

Nestašica vode nije više pitanje samo zdravlja ljudi već i poljoprivrednih dobara i održvosti ekosistema, te Stevanović dodaje da li postoje procene kojim tempom bismo mogli do ostanemo bez vode. Imamo primer Španija koja je već stigla do nultog dana kada troši više vode nego što može da proizvede. Gost "Probudi se" ističe može li se proceniti koliko je Srbija daleko ili blizu takvog scenarija.

Ono što spomenuta Španija nema, a što ima Srbija su veliki rezervoari podzemnih voda. Najviše ih ima u dolini Jadra i u slivu reke Mlave. Hidrogeolog otkriva da li projekat rudarenja litijuma u dolini jadra, koji je postao projekat od strateškog značaja za Evropsku uniju, preti da ugrozi te dragocene izvore vode kojima bi mogao da se snabdeva veliki broj ljudi i koliko je važno da se taj projekat spreči i šta bi njegova realizacija donela ne samo tom delu zemlje, već celoj Srbiji kada je reč o vodi.

"Područja Jadra je područje najkvalitenijih voda u Srbiji", istiće Stevanović.

Na terenu se voda zloupotrebljava za eksploataciju rude. Bili smo svedoci direktnog kršenja Zakona o vodama, koji zabranjuje da se voda koja je kvaliteta pijaće isporučuje bilo kome, osim stanovništvu. Čista voda iz Žagubice, u cisternama, dan i noć je stizala do vrha Čoka Rakita, gde su istražne bušotine kompanije "Dandi" koja traži zlato. Za to vreme meštani u podnožju nisu imali pijaću vodu. Građani su upozoravali, nadležni ćutali... Krstić objašnajva zašto je tako i da li je na delu ekološki kriminal gde je zarada važnija od očuvanja života ljudi i ekosistema.

"Građani su svesni koliko je voda važna, zbog toga su protiv štetnih projekata", navodi Krstić.

Podsećamo da su rendžeri istočne Srbije koji su upozoravali na ekološki kriminal i zloupotrebu prirodnih resursa su umesto reakcije nadležnih dobili najpre informativni razgovor kod policije, a potom i kod BIA.

Imali smo i primere da su lokolni potoci koji su duboko u šumi stavljani u cevi. Negde se to radili misleći da to niko ne vidi, a negde uz odobrenje lokalnih samouprava. Tako su bistri potoci sa pijaćom vodom pretvarani u mutne bare. Stevanović naglašava može li to da se zausatvi, pošto smo videli da je tako nešto sprečeno na Staroj planini i  ko može da garantuje da se neće desiti bilo gde.

Stručnjaci upozoravaju da je klimatska kriza prevazišla u nekim delovima najcrnja predviđanja. Ako uzmemo u obzir i ljudsku nemarnost i olako shvatanje prirodnih resursa, gosti "Probudi se" daju svoj sud hoćemo li imati da, ako ovako nastavimo, šta da ostavimo budućim generacijama.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Profesor dr Zoran Stevanović o posledicama po izvore vode usled kopanja litijuma