Ima li društvo razumevanja za roditeljstvo bez partnera?

Kako je biti roditelj bez partenra? Da li su samo žene hrabre u donošenju ove odluke ili je ipak situacija drugačija? Da li se žene u Srbiji koje nemaju partnere sve češće odlučuju da to samostalno postanu? Kakav je položaj samohranih roditelja i kakva prava ostvaruju? Biti danas samohrani roditelj je svakako veliki izazov, jer obaveze i brige padaju samo na njihova ramena, bez obzira na to kakve su okolnosti. O svemu tome razgovarali smo u emisiji "Među nama" sa našim gošćama Gordanom Plemić iz Udruženja "Roditelj" i Jovanu Ružičić iz "Centra za mame."

Pojam samohranog roditelja asocira uvek na jednu tešku i zahtevnu ulogu koju takvi roditelji danas imaju. U emisiji „Među nama“ bila nam je namera da ugostimo i jednog smohramog roditelja, mamu ili tatu, ali obzirom na osetljivost teme i u želji da prevenstveno decu zaštitimo, nećemo čuti i njihovu stranu priče….

Ipak gošće „Među nama“ svedoče kakva su njihova iskustva u radu sa njima? Iskustva, očekivanja, predrasude….

Vrlo često se pojmovi samohrani roditelj izjednačavaju sa razvedenim roaditeljima. Gošće TV Nova pojasnile su kakve su razlike u pitanju, kao i kako Zakon i sistem prepoznaje ovu kategoruju.

Položaj samohranih roditelja u Republici Srbiji nažalost nije baš jasno pravno prepoznata i definisana kategorija. Postoje u pojedinim propisima neke odredbe koje se odnose na prava, obaveze i određene konkretne situacije od značaja za samohrane roditelje. Jedinstvena definicija ne postoji, kao ni kriterijumi po kojima bi se neko mogao svrstati u ovu grupu. Kažu advokati da pored nepostojanja jasne pravne definicije, problem je i kod dosta neusklađenih termina koji se javljaju u pojedinim propisima.
Sve to dovodi do pravne nesigurnosti i različitih tumačenja.

Samohrani roditelji se, u takvim okolnostima pravne nesigurnosti, suočavaju sa brojnim problemima, među kojima su nerešeno stambeno pitanje, nezaposlenost, diskriminacija prilikom zapošljavanja, diskriminacija na radu i u vezi sa radom , često loša finansijska situacija, izostanak plaćanja izdržavanja za dete od strane drugog roditelja kome nije povereno vršenje roditeljskog prava, nedostatak pomoći drugog roditelja u procesu brige o detetu, neinformisanost samohranih roditelja o njihovim pravima, odsustvo adekvatne društvene – institucionalne i vaninstitucionalne podrške i mnogi drugi problemi sa kojima se samohrani roditelji svakodnevno susreću.

Žene u Srbiji koje nemaju partnera sve se češće odlučuju za odlazak na vantelesnu oplodnju sa doniranim matrijalom, jer želja da postanu mame ume da bude jača od bilo koje prepreke koja stoji na putu?

Plemić i Ružičić pojasnile su da li se slažu da su deca samohranih roditelja skrajnuta u društvu i imaju mnogo manje prilika.

Statistika u Srbiji govori da se povećao broj žena koje vantelesnu oplodnju vide kao poslednju šansu za roditeljstvo? Ranijh godina zbog toga se moralo u inostranstvo a danas je taj postupak olakšan. Kolilo su prisutne nedoumice, strahovi, pa čak i osude društva?

Često i kada imamo predloženo rešenje, poput donacije, surogata ili usvajanja, imamo moralnih i emocionalnih poteškoća da to rešenje prihvatimo. U specifičnoj situaciji nalaze se žene koje nemaju partnera, a žele da postanu majke))

U Srbiji je moguće da uđu u proces vantelesne oplodnje sa doniranim spermatozoidima i da se postupak obavi o trošku države. Da li je takvu odluku lako doneti i kako reaguje naša sredina na to i sa kakvim dilemama i teškoćama se susreću ove žene pojasnile su gošće „Među nama“.

Centar za mame prošle godine je radilo istraživanje na temu „Finansijska nezavisnost mama u Srbiji „Pravo na svoj dinar“. Ružičić pojašnjava šta nam je ono pokazalo.

„Pokazalo je da su mame koje samostalno ili većinski samostalno podižu decu u nezavidnoj situaciji. Podaci pokazuju da kada postoji potomstvo, ekonomsko nasilje može da traje mnogo duže od braka, pa tako skoro pola tata (44,5%) ne plaća alimentaciju za svoju decu. Od onih koji je plaćaju, veliki broj njih (46,2%) to ne radi redovno ili je čak i umanjivalo svoje prihode kako bi sudski određena alimentacija bila manja. Iako Republika Srbija ima određen iznos minimalnog iznosa alimentacije, koji usklađuje sa rastom naknade za maloletne hranjenike, čak 91,3% očeva u Srbij to ne poštuje. Odnos tata prema alimentaciji statistički je povezan sa vremenom koje provode sa svojom decom, pokazalo je istraživanje. Očevi koji ne ispunjavaju svoje novčane odgovornosti, a ako ih ispunjavaju ne čine to redovno i ne prate stopu inflacije, provode manje vremena sa decom, te tako svoju decu ne viđa 25,8% tata u Srbiji, a manje od četvrtinu samostalnog vremena sa decom provodi 37,8% tata.“

„Za promenu iznosa visine alimentacije potrebno je podneti žalbu i odvojiti vreme i novac za sudski proces, za šta mame koje samostalno obavljaju roditeljsku dužnost retko imaju vremena i novca. U onim slučajevima gde očevi plaćaju alimentaciju, taj iznos u 49,5% slučajeva nije dovoljan da pokrije ni polovinu detetovih troškova. Ne čudi onda ni činjenica da je 81,7% ispitanica izjavilo da nije zadovoljno odlukom suda o visini alimentacije.“

Žene bez partnera suočavaju se sa brojnim predrasudama i nekako je potrebno da budu duplo snažnije, da rade za dvoje, misle za dvoje , posvećeni su za dvoje. Koliko društvo ima razumevanja za ženu koja hoće da bude majka iako nema partnera. Posoji li razumevanje za ove hrabre žene, pojasnile su gošće TV Nova i otkrila kakva su njihova očekivanja u budućnosti, da li ćemo kao društvo ohrabriti žene, ili čekati i zakonske okvire i podršu sistema za ovako važne teme.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.