Hoće li oštriji tonovi Picule dati konkretnije poteze EU prema Srbiji?

Evropski parlament raspravljao je o izveštaju Tonina Picule sinoć, a glasanje je danas oko podneva. Upakovano u briselsku retoriku, Picula je sabrao stvarnost i korake koji Srbiju više udaljavaju nego što je primiču Evropskoj uniji. A evropske institucije motre ka ovamo s većom pažnjom, ne zbog izvestioca i izveštaja, koliko zbog studenata na biciklima i onima koji trče ka Briselu, a sinoć su na tom putu stigli u Štutgart. O izveštaju, izveštaj Đura Svilara, reportera Dnevnika na TV Nova.

Unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, formiranje REM-a, samo su neke od crtica prvog izveštaja, izvestioca evropskog parlamenta za Srbiju, Tonina Picule. Za razliku od njegovog prethodnika, Bilčika, čiji su izveštaji najčešće opisivani kao blagi, hoće li Piculini oštriji tonovi nešto u Srbiji promeniti?

„Mislim da će promeniti uopšte jednu atmosferu u Evropskom parlamentu, vezano za to, kakav je pre svega odnos prema EU i ispunjavanju onoga što je reformska agenda i javno datih obećanja, kako za ona pitanja na kojima treba da se radi, tako i vezano za rokove. 1:00, 2:28 vezano za Srbiju kako treba da pristupi već od juče, odnosno od danas, ono što su njeni strateški ciljevi, a to je da ovako ne može“, smatra Branka Latinović, bivša ambasadorka Srbije u OEBS-u

„Izveštaj EP jeste nešto što je važno da se pošalje stvarna slika o tome šta se dešava u Srbiji i on ima politički značaj. Mi smo već videli neke promene u izjavama evropskih zvaničnika koje idu ka tome da bolje prepoznaju u kakvoj je krizi srpsko društvo i da ova vlast gubi legitimitet kao glavni sagovrnik EU u procesu pregovora za pristupanje“, kaže Jelena Pejić Nikić, članica konventa o EU.

Osvrće se Picula i na obaveznu primenu preporuke OEBS-a i ODHIR-a u vezi sa izbornim reformama, znatno pre održavanja bilo kojih novih izbora.

„Taj izveštaj verovatno će imati veći stepen podrške i više reakcija što se tiče komisije nego dosadašnji izveštaji. Evropska komisija već to sada pokazuje, veći stepen spremnosti da kritikuje vlast u Srbiji. EU mora i može da insistira na uslovima za fer i regularnim izborima koji ispunjavaju evropske standarde“, kaže florijan biber, direktor Centra za proučavanje jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu.

Izvestilac za Srbiju u tekstu potvrđuje da su studentski zahtevi u skladu sa reformama koje se od Srbije očekuju na njenom evropskom putu, a koji ukazuju na pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti. Picula u izveštaju poziva i na nepristrasnu istragu tvrdnji da je protiv demonstranata 15. marta korišćena nezakonita tehnologija za kontrolu mase, usled čega je više njih povređeno. Koliki je u svemu tome odjek studentskih pohoda na Strazbur i Brisel?

„Akcije koje su preduzeli studenti tako što su se uputili prema institucijama Evrope su pre svega jedna važna poruka i proevropskim građanima Srbije, ali i Evropi da oni ipak se ugledaju na njih jer smo na početku imali dosta distanciranja od svih mogućih stranih, domaćih političkih aktera itd. Mislim da je dosta pomoglo u Srbiji da se čuje šta se dešava i kakav trud studenti prvenstvemno i građani u Srbiji ulažu da bi dobili ono što su oduvek i očekivali da će im doneti EU integracije Srbije, a to je vladavinu prava i pravu demokratiju“, smatra Pejić Nikić.

Bivša ambasadorka Srbije u OEBS-u ukazuje na to da studentska putešestvija kroz evropske gradove, sem buđenja javnog mnjenja, imaju i diplomatsku misiju.

„To što se dešava u javnosti, što je odraz na lokalnom nivou vezano za gradonačelnike u tim zemljama gde imaju svoju težinu, pogotovo velikih gradova, ne može a da se ne odrazi na politički reljef te zemlje, odnosno da ima svoju refleksiju u diplomatiji. To ne može da se izbegne i ne može da se negira, zapostavi, kako od domaćih političara, tako i od onih koji u određenim centrima međunarodnih institucija, organizacija gledaju i procenjuju ono što se dešava kod vas“, ističe Latinović.

„U diplomatiji, u svim međunarodnim odnosima se traži neki partner koga znate i naravno sad smo u nekoj situaciji gde ne znamo ko će biti ta politička snaga u Srbiji koja će biti na vlasti posle tog protesta. Oni će morati do neke mere raditi s kim moraju da rade. Do neke mere to su studenti takođe shvatili kroz proteste da na kraju to je domaći proces. Znači domaće snage treba da imaju svoj stav i onda da traže sagovrnika u EU“, kaže Biber.

Izveštaj koji je sinoć bio na dnevnom redu rasprave, dnas bi trebalo da bude stavljen na glasanje Evropskog parlamenta.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.