Vlada je dozvolila izvoz brašna ali je podigla cenu hleba "Sava" za tri dinara, koja sada iznosi 49 dinara. Osim hleba mogli bismo dugo da nabrajamo šta je još od hrane poskupelo i koliko to svi osećamo. Tu su i voće i povrće, a tu je i pitanje koliko smo u ovakvoj situaciji žrtve trgovaca i da li uopšte možemo da očekujemo da cene u nekom momentu krenu na dole? O tome su večeras u emisiji Među nama govorili predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica i agroekonomista Milan Prostran.
Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica promenu cene hleba više vidi kao korekciju cene nego kao poskupljenje.
„Ja bih pre rekao da je to korekcija cene nego poskupljenje jer je to toliko zanemarljivo podizanje cene naspram troškova osnovih sirovina od kojih se pravi hleb, kao i ostali pekarski proizvodi“, kaže Pralica i dodaje da oni ne bi mogli da opstanu sa novom cenom hleba da „nemaju pomoć države i subvencije“.
Agroekonomista Milan Prostran ima razumevanja za ovu odluku vlade Srbije.
„Hleb je jedini prozivod koji je od 2000. godine pod nekom vrstom kontrole. To je najosetljiviji naš proizvod. Drugi osnovni proizvodi, i ulje i šećer, pa čak i meso, mogu da se racionalizuje“, kaže Prostran.
On zatim objašnjava da su promene u cenama hrane posebno osetljive za srpske porodice, koje prosečno troše čak 40 odsto zarade na hranu dok porodice u zapadnoj evropi troše 12-17 odsto.
Pogledajte celo gostovanje u emisiji Među nama:
Bonus video: Skočile cene hrane: Ima li potrebe plašiti se krize?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar