Hiljade potpisa na adrese EU, odustati od kopanja litijuma u Jadru

"Poštovani članovi Evropska komisie  zbog zabrinutosti zbog projekta Jadar građani Republike Srbije širom zemlje održavaju proteste započete još 2020. godine, a nezadovoljstvo građana dostiglo je vrhunac leta 2024. godine što je dovelo do najmasovnijeg proteta a povodom ovog projekta".

Ovako počinje pismo studenata Tehnološko-metalurškog i Biološkog fakulteta koje će danas predati Evropskoj komisiji. Isto će uraditi i njihovi profesori. Ponovno buđenje akademske zajednice po pitanju eksploatacije litijuma u zapadnoj Srbiji usledilo je posle sastanka predsednika Srbije sa visokim zvaničnicima EU.

"Za 7 ili 8 dana videćete da će EU da oglasi Jadar kao svoj starteški projekat van zemalja EU", rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Na listi Evropske komisije nalazi se 47 strateških projekata koji treba da obezbede sirovine neophodne za evropsku zelenu tranziciju. Većina se odnosi na reciklaže i samo 3 na korišćenje postojećih rudnika litijuma. Među njima, za sada, nema projekta Rio Tinta. A ako bude biće jedini koji podrazumeva otvaranje novog rudnika. I to na poručju na kojem živi više od 250 strogo zaštićenih i zaštićenih staništa biljnih i životnjskih vrsta, ot toga više od 60 odsto ugroženih, pod zaštitom nacionalnih i međunarodnih propisa.

"Tako je čitav istarživački doneo jednu zajedničku meru - zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim ekosistemima do stepena potupune destrukcije i nestajanja autohtonih staništa, kao i opasnosti od značajnog ugrožvanja živog sveta reke drine, od ušća do ušća u Savu, a moguće i Save i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovan mera za sprečavnje psoledica je odustajanje od planirane eksploatacije i prerarde minerala jadarita", kaže Imre Krizmanić, profesor Biološkog fakulteta.

Takvoj eksplotaciji jadarita zeleno svetlo dali su minsitarstvo za zaštitu životne sredine i zavod za za zaštitu prirode Srbije - kroz nezakonito davanje dozvola Rio Savi, koja je posle akrobacija ukidanja ukinutosti ukinutog prostornog plana posebne namene volšebno donela tri nacrta studije.

"Rasparčali su, podleili su svoj ušasano oapsan projekat na tri manja i time drastično smanjili njegov uticaj na prirodu. To se uradilo da bi se uz podšrku državnih službi, zavoda za zšs doili uslovi koji odgvaraju finansijeru tj Rio Titnu", kaže Krizmanić.

Dok institucije ne raguju na poziv struke da poništi te uslove, odgovor je dala priroda. I slabe padavine dovele su do poplava u dolini Jadra, a bujice su odnele i gasovodne cevi za potrebe nekog budućeg rudnika.

"Poplavljena je kompletna dolina Jadra, poljoprivrendo zemljište i to nam pokazuje da u slučaju otvaranja rudnika oni bi te otpadne vode prerađene i neprerađene puštali u vodotokove i sa ovakvim poplavama bi se ti otrovi razlivali po naši poljima", kaže Nebojša Petković, Ne damo Jadar.

I nastavili da se šire dalje.

"Problem je transfer toga zagađenja od poplovnog talasa i onoga što ono može preneti u onaj nizvodni deo, udaljen oko 15 kilometara je prostor Mačve, dolina Mačve je najbogtaije izvorište podzemnih voda u r Srbiji", kaže Zoran Stevanović, profesor Rudarsko - geološkog fakulteta.

"Da li neko zaista misli da se železnica neće tako lako iščupati koja bi prevozila dnevno 1.100 tona sumporne kiseline ili toksične jalovine koje bi se generisala godišnje u većoj količini, nego što je rudnik Stolice, čija se jalovina u 2014. godini izlila i napravila veliku štetu" , pita se Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Šteta po ljude takođe izvesna. Pasos uticaj na zdravlje u planu regulacije područja znak je za uzbunu - upozoravaju doktori medicine.

"Piše da kada počne da se implementira projekat da će se pratiti bolesti disajnih organa i povišen pritisak, znači mi procenu zdravstvenog rizika nemamo i takva studija nije smela da bude usvojena", kaže Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO.

Za sve ove rizike nema ni ekonomske računice. Litijumske baterije već su prevaziđene i polako se zamenjuju natrijumskim. Stručnaci zato veruju da litijum nije potreban dugoročno, ali jesu drugi minerali- kobalt koji se dobija iz konga, bor iz turske, čije snabdevanje nije sigurno, jer su van kontrole EU.

"Postoji tendencija da dođu negde bliže. U Srbiji su zakoni već promenjeni tako da na lisit supstanci kojih ne sme biti u zemljištu više nećete naći bor, tako da onaj ko piše naše ztakone je već ih je pirpremio tako da strani investitor može doći da eksploatiše bor, da nam uništi zemljište i da za to ne snosi nikakve sankcije. hiljadii deo bora koji bi se našao našao na deponiji može uništiti 10.000 hektara", kaže Slobodan Vukosavić, akademik.

Pismo Evropskoj komsiiji potpisalo je 2800 akademskih stručnjaka , među njima 350 inženjera iz oblasti tehnologije, mašinstva, građevine, oko 150 dokotora medicine i 80 eksperata iz oblasti prava i ekonomije... Do predaje danas procenjuju, biće i više od 3.000 potpisa.

"Mi smo duboko uvereni da milioni građana Srbije neće dozvoliti da se na teritoriji Srbije realizuje projekat Jadar. Takođe. Duboko smo uvereni da je ežvropska zajednica uverena sa porblemom vladavine prava i legitimom ove vlasti, i svih vlasti koje budu podržavale projekat Jadar u konstalaciji gde je narod protiv toga", kaže Dmitar Lakušić, profesor Biološkog fakulteta.

"Mi imamo ovbavezu da stanemo i kažemo, ovo je naš starateški interes, našeg naroda i mi imamo obavezu da zahtevamo od EU da odbaci ovaj projekta kao starteški za EU, tj građane Evropske unije. Za nas članove akademske zajednice osnovna, profesionalna, moralna obaveza da postavimo mi strateške interese u Srbiji", kaže Liljana Tomović, profesorka Biološkog fakulteta.

Kako od bogate doline Jadra, ne bi ostala samo prva tri slova njenog imena.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: