Kako su Rio Tintu izdati uslovi zaštite prirode bez saglasnosti stručnjaka?

Više od 250 naučnika i profesora uputilo je otvoreno pismo javnosti u vezi sa projektom Jadar. Struka je reagovala zbog rešenja o uslovima za zaštitu prirode koje su nadležni izdali na zahtev Rio Tinta. Ko je pripremao ovaj dokument, šta je sve u njemu sporno i dokle je uopšte stigao projekat Jadar? Ovo su neka od pitanja u jutarnjem programu "Probudi se" za Ljiljanu Tomović, profesorku Biloškog fakulteta u Beogradu.

Univerzitetski profesori i naučnici u oblasti zaštite prirode i biodiverziteta uputili su otvoreno pismo javnosti, protestujući zbog rešenja Zavoda za zaštitu prirode o Uslovima zaštite prirode u vezi sa projektom „Jadar“. Profesorka Tomović je jedna od potpisnica otvorenog pisma. Reagovala je zbog rešenja Zavoda o Uslovima za zaštitu prirode po zahtevu kompanije Rio Sava, odnosno Rio Tinta, te sad otkriba o kakvom je dokumentu reč i zašto je on važan

U avgustu prošle godine Zavod je izdao uslove Rio Tintu za projekat Jadar koji određuju šta je sve na tom području važno da se zaštiti i kako da se to učini. To je uputstvo za investitora. Međutim, jedan od stručnjaka napisao je u jednom od mejlova: „Ne postoje uslovi koji će sprečiti nepovratnu destrukciju ovog područja kao i staništa brojnih vrsta“.

„U tim mejl prepiskama je u nekom trenutku bilo i po tridesetak ljudi i ono što možemo da vidimo je da je u nekom momentu na neki način njihov rad presečen odlukom direktorke i rešenjem koje je uvelikoj meri korigovano u odnosu na njihovo i tada je došlo do njihove reakcije gde oni kažu da su izbačeni važni elementi koji štite prirodu“, ističe Dina Đorđević, novinarka CINS-a.

Tomović otrkiva ko je učestvovao u pripremi rešenja koje određuje uslove pod kojima može da se vrši eksploatacija litijuma i bora u dolini Jadra i zašto je dokument sporan.

U otvorenom pismu je navedeno i da nisu uzeti u obzir stavovi i mišljenje stručnjaka koji se bave zaštitom prirode i biodiverziteta, te gošća „Probudi se“ dodaje ko je onda odredio uslove za zaštitu prirode u slučaju projekta Jadar.

„Procedura pri dolaženju do rešenje o zaštiti prirode je prekrešena. Struka mora da bude na vrhu piramide odlučivanja u ovoj zemlji“, kaže Tomović i dodaje da zone uticaja rudnika nisu uzete u obzir, što je nedopustivo.

Koji uslovi za zaštitu prirode u vezi sa eksploatacijom litijuma nisu navedeni u tom rešenju, a trebalo je da budu, Tomović objašnjava šta je po njenom mišljenju tu zanemareno.

Načelnik Odeljenja za biodiverzitet, ekološke mreže i održiv razvoj Nenad Sekulić je u komentarima ukazao da je izbrisan pasus u kome se navodi da područje obuhvata stanište strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka i životinja, kao i staništa koja su prioritetna za zaštitu. Svi ovi komentari su bili uzaludni jer je za to vreme direktorka već izdala rešenje sa svojom verzijom uslova. U njima nije promenila ništa, pa čak ni slovne greške na koje je ukazao Sekulić.

Tomović dodaje šta stručnjaci traže u tom pismu.

Zavod se oglasio i saopštio da su uslovi zaštite prirode za projekat Jadar u skladu sa propisima, te propfesorka to komentariše. Iz Zavoda saopštavaju da je netačno da su uslovi zaštite prirode napravljeni tako da idu na njenu štetu, i dodaju da su stručnjaci koji su negodovali u obzir uzeli šire područje od onog namenjenog za eksploataciju.

„Neke mere koje su predviđene da investitor mora ispoštovati nisiu apostrofirane“, kaže Tomović.

Zavod za zaštitu prirode je u avgustu prošle godine izdao Rio Tintu uslove za projekat Jadar (koji određuju šta je sve na tom području važno da se zaštiti i kako da to učini). Javnost je o tome saznala tek nedavno nakon CINS-ovog istraživanja. Tomović ističe da li je to javni dokument, zašto se ćutalo o tome i da li je Zavod bio dužan da ga objavi. Otvoreno pismo javnosti podržalo je više od 140 stručnjaka, te Tomović pojašnajva da li postoje neki legalni mehanizmi da se ospori odluka, odnosno rešenje Zavoda za zaštitu prirode.

„Rešenje se moe poništiti ukolikonovi podaci ukažu da nije izdato uz poštovanje procedure i struke“ poručuje Tomović.

Za kraj profesorka Biološkog fakulteta objašnajva kako se desilo to da neko uslove prilagođava interesima kompanije Rio Tinta, a ne interesima prirode i građana, ko je direktno odgovoran za to i dokle se inače stiglo sa projektom Jadar, kao i šta je još preostalo do konačne odluke – da li će se kopati ili neće biti eksploatacije litijuma i bora.

Podsećamo da je Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je u avgustu prošle godine Rio Tintu uslove za projekat Jadar koji određuju šta je sve na tom području važno da se zaštiti i kako da to učini. Ipak, mejlovi i druga dokumentacija do koje je došao CINS pokazuju da je deo stručnjaka bio protiv jer priroda ne bi bila dovoljno zaštićena. Međutim, direktorka je njihove primedbe ignorisala i izdala uslove, ne izmenivši čak ni slovne greške.

„Bez pune zaštite ljudskih života i prirode neće biti iskopavanja litujuma u Zapadnoj Srbiji, u okolini Loznice“, izjavio je Vučić

„Biću najgori mogući policajac za Rio Tinto“, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije

Međutim, dokumentacija do koje je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ukazuje da su uslovi za zaštitu prirode napravljeni tako da idu na štetu prirode, da su menjani i usvojeni bez saglasnosti dela stručnjaka. Deo stručnjaka u Zavodu bio protiv toga jer se njima ne štiti priroda. Neki od njih su postavili pitanje mogu li se ovi uslovi uopšte izdati. I pored njihovog protivljenja, direktorka Zavoda Marina Šibalić je izdala uslove (po struci arhitekta i pre nego što je postala direktorka Zavoda, bila je načelnica Odeljenja za ozakonjenje objekata i inspekcijske poslove na beogradskoj opštini Savski venac. U to vreme, predsednica ove opštine je bila Irena Vujović. Nedugo nakon što je Vujović izabrana za ministarku zaštite životne sredine, Šibalić je postala direktorka Zavoda.

– Posle Šolcove posete u Zavod za zaštitu prirode je stigao zahtev kompanije Rio Sava da im se izdaju uslovi zaštite prirode za projekat Jadar, to je uputstvo za investitora

– Odmah na početku, biolog Ivan Medenica je odgovorio da je nakon analize i upoređivanja podataka dobio „vrlo kompleksnu i gotovo nerešivu situaciju“. Prema njegovom mišljenju, nisu postojali uslovi koji će sprečiti nepovratnu destrukciju prirode, osmoro stručnjaka se složilo

– Ipak, rešenje je nađeno u tome da se uslovi izdaju bez obzira da li će investitor moći da ih ispoštuje (u praksi, kada direktor Zavoda dobije verziju uslova od stručnih službi, treba da je pregleda i da na nju da saglasnost ili traži da se nešto koriguje. On na kraju i potpisuje rešenje kojima se izdaju uslovi, ovog puta, Šibalić je 21. avgusta umesto sugestija poslala svoju verziju uslova)

Deo stručnjaka je tako bio fokusiran da se očuvaju zaštićene vrste biljaka i životinja. Drugi tim brinuo je kako da se zaštiti takozvana neživa priroda poput podzemnih i nadzemnih voda, stena, klisura i pećina. Treći deo stručnjaka je tražio rešenje kako da se prostor koji ljudi koriste, poput njiva i šuma, uskladi sa projektom rudnika.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.