2
Stigla Vam je poruka da platite poštarinu? Mnogi su zbog toga ostali bez desetina hiljada dinara. Sve više ljudi širom sveta nasedaju na internet prevare, a stručnjaci upozoravaju - internet prevare nisu više slučajnost, već industrija. A šteta, i psihička i materijalna, najviše pogađa one koji veruju da "to njima ne može da se desi".
Zamislite da mirno čekate isporuku paketa, ništa vredno možda sitnica, suvenir, poklon. Sve se poklapa – dan, vreme, poruka u telefonu. Deluje kao rutinska isporuka, samo još jedan klik. A onda – hladan tuš. Na računu više nema novca. Ova situacija može da se dogodi sinu, sestri, ujni, mami ili komšinici. Iza svake ove poruke stoji prevara – a iza svakog klika, mogućnost da ostanete bez plate.
„Čekala sam pošiljku da mi stigne i baš u tom trenutku stiže poruka da treba da platim poštarinu. Kada sam ušla na ponuđeni link sve je izgledalo vrlo verodostojno, od loga “Pošte Srbije” do iznosa koji treba da platim. I kad sam platila sa računa mi je umesto 135 dinara kako je pisalo u poruci, skinuto 38 hiljada dinara. Zanimljivo je da mi u poruci stoji da mi je skinuto 5.727.320 IDR (RUPIA-A), što ću kasnijom proverom utvrditi da je reč o indonežanskoj valuti.“
Iako linkovi izgledaju uverljivo, nekoliko stvari mogu vam ukazati da je reč o „internet fišingu“.
„Evidentno je da te poruke dolaze sa brojeva koje su u inostranstvu, to nisu brojevi iz Srbije. Druga stvar taj link koji treba da se klikne je takođe link koji nema veze ni sa Poštom, DHL-om, niti našom kurirskom službom. Iz tog linka se vidi da je napravljen „ad hok“ samo za tu prevaru i naravno građani koji ne očekuju pošiljku ne znaju da im bilo šta stiže i da znaju da stiže treba da provere sve ovo“, kaže Dejan Gavrilović, Udruženje potrošača „Efektiva“
Ovaj slučaj nije usamljen. Sredinom januara ove godine, i Ministarstvo unutršnjih poslova Srbije upozorilo je građane da ne otvaraju sumnjive poruke koje traže uplatu za pošiljku jer je reč o dobro organizovanim internet prevarama koje ciljaju nepažnju korisnika.
„Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala je već imala ovakve prijave i postupa u cilju identifikacije izvršilaca. Uvek dobro proverite veb adresu koja vam traži unos ličnih podataka. Renomirane kompanije vam nikada neće tražiti unos ličnih podataka (naročito podataka sa platne kartice) putem SMS-a“, kažu u MUP-u.
Prema podacima Međunarodne radne grupe za suzbijanje internet prevara, samo tokom prošle godine oko 1,2 miliona ljudi širom sveta naselo je na slične onalajn prevare povezane sa poštarinama, lažnim isporukama i fišing linkovima. U Srbiji broj prevarenih nije poznat, ali udruženja potrošača proceljujuda svaki treći korisnik interneta barem jednom dobije sumnjivu poruku. Na Vama je da NE kliknete.
Prilog Anđele Janković iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
0
