5
Moramo da razvijamo jug Srbije, nedavno je kazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dodao je da je problem to što je prosečna plata na Vračaru 1250 evra, u Nišu 670, a u Leskovcu 566 evra. Da je južnije tužnije svedoči podatak da je prosečna zarada onoga koji radi u Beogradu prošle godine bila gotovo duplo veća od prosečne plate zaposlenog u Bojniku.
Reporterka jutarnjeg programa „Probudi se“ Ivana Marković je proverila kako uspevaju da opstanu ljudi u jednom malom mestu koje ni ne veruje da iko ima prosek zarade o kome se govori u Bojniku.
Dok se u Beogradu prošle godine prosečno zarađivalo 94.808 dinara, stanovnici Bojnika su u proseku zaradili po 49.706 dinara, ovo pokazuju statistički podaci i trebalo bi da tu nema mesta iznenađenju. Ipak, brojni meštani ovog mesta kada su bili suočeni sa pitanjem da li je tačno da se u Bojniku prosečno zarađuje 50.000 dinara imali su štošta da kažu.
Da bismo saznali kako se snalaze ljudi sa toliko para koliko imaju i kakva im je kupovna moć proverili smo tamo gde se jednom mestu može opipati puls, na pijaci.
– Pare u Bojnik nikad nisu bile a i neće, ovo je komunistički kraj, prvo su bili borci a sad neradnici – rekao je kroz šalu Ivica Petković, pijačni prodavac a na pitanje da li zapravo ljudi imaju gde u Bojniku da rade kratko je samo odgovorio „ne.“
Na pijaci u Bojniku se čak i kupuje na recku.
– Fabrike više na rade, tamo gde smo svi mi radili. Kupujemo kako moramo, kupuju ljudi na recke, Kad imaš ti dadeš kad nema on će te sačeka i tako – rekla je jedna pijačna prodavačica.
Neki od stanovnika Bojnika su pijačni šetači jer nemaju ni za recku. Na pitanje od čega zapravo živi, Goran Đorđević je imao kratak odgovor.
– Gde kad i kako naiđem na posao. Idem po drva da malo zaradim u šumu i to, mesečno uspem da sakupim do 7000 dinara – otkriva ovaj čovek iz Bojnika.
Prosek zarada na pijaci i obližnjim radnjama ne meri se dakle zvaničnim prosekom a žive li makar penzioneri bolje?
– Kao da ima inflacija, nemaš šta da kupiš. Penzioner sam i imam 20.000 dinara i ne mogu samo za lekove da imam – – kaže Dušan Milutinović, penzioner iz Bojnika. Na pitanje kako se hrani, ovaj penzioner takođe ima kratak odgovor: „to što ima, ima, što nema, nema i gotovo.“
I ovo kažu gotovo svi u Bojniku i mladi i stari, živi se i snabdeva ko kako uspe. Prosek plata tvrde stanovnici podiže samo državni sektor.
– Verujte mi, ovde sve što je mimo državnih ustanova i institucija to je isključivo minimalac. Sve što je privatno je na minimalcu, pa čak i taj minimalac, imam neke informacije da zaposleni vraćaju deo posle primanja poslodavcu – kaže Dragoslav Mitić, stanovnik Bojnika.
Ovde na jugu Srbije kao da sve priče u koje nismo mogli da poverujemo zapravo žive. Čak je i izraz „što južnije to tužnije“ ovde drugačije zvuči, na ulicama Bojnika to nije šala već tužna realnost. Gotovo svi sagovornici naše reporteke kažu da su ostali kao poslednja generacija u Bojniku i da su im deca već otišla tamo gde se može raditi i zaraditi, gde ima obrazovanja, stabilnosti i sigurnosti.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Mladi odlaze iz Bojnika a evo kako se snalaze retki privatnici
