4
Iz kompanije Stelantis koja je vlasnik fabrike automobila u Kragujevcu stižu ne baš ohrabrujuće vesti. Zbog male potražnje električnih vozila potpuno je obustavljena proizvodnja do 5. januara. Loši poslovni rezultati naterali su izvršnog direktora Stelantisa Karlosa Tavaresa da podnese ostavku. Kako finansijski pad Stelantisa može da se odrazi na fabriku u Kragujevcu i da li to odlaže za kraj godine planirani serijsku proizvodnju elektirčnog pande, mogu li da se ublaže negativni efekti globalne krize na našu automobilsku industriji, u jutarnjem programu "Probudis se"pitamo ekonomistu i profesora na FEFA fakultetu Gorana Radosavljevića.
On za početak pojašnjava kako finansijski pad Stelantisa može da se odrazi na fabriku u Kragujevcu i da li to može da znači da je serijska proizvodnja elektičnog fiata koja je bila najavljena za kraj godine pod znakom pitanja.
Sindikati u kragujevačkom FIjatu veruju da bi serijska proizvodnja električnih vozila mogla ubrzo da zaživi jer se, kako kažu, proces proizvodnje ubrzava. Iz te fabrike dnevno izađe nekoliko desetina električnih vozila, planirano je da se dnevno proizvodi 200-250. Profesor FEFA pojašnjava da li je takav scenario u koji radnici veruju izvodljiv u ovoj situaciji i ima li farbrika u Kragujevcu kapaciteta da dnevno proizvede toliko vozila ako imamo u vidu da je 800 zaposlenih na platnom spisku., kao i da li je Fiat, kako veruju radnici, spreman na nova zapošljavanja i ulaganja u radnu snagu.
Automobilska industrija je u krizi na globalnom nivou. Šta mogu da očekuju radnici Fiata, ako vidimo da kompanije poput Poršea, BMW-a, Folksvagena zbog smanjene proizvodnje otpuštaju radnike, a onima koji ostaju da rade smanjuju plate. Radosavljević analizira da li bi slična sudbina mogla da zadesi i radnike zaposlene u autoindustriji i industriji auto delova u našoj zemlji.
PROČITAJTE JOŠ:
4
1
0
0
Brojne firme u Srbiji proizvode delove za nemačku automobilsku industriju, Ako se smanji proizvodnja u Nemačkoj, u opasnosti bi bila radna mesta srpskih radnika zaposlenih u domaćoj industriji delova.
„Ako ne pobeđujete na kineskom ili američkom tržištu gubite trku. Sve što se dešava u auto – industriji, utiče na sve fabrike, pa i na ovu u Kragujevcu“, kaže Radosavljević i objašnjava da li država ima mehanizme da ublaži efekte nemačke krize u automobilskoj industriji, kao koje mere bi mogla da preduzme, i što je možda najbitnije postoji li izlazna strategija.
„Za Srbiju bi serijska proizvodnja Fiat E – Pande bila značajna, iako ta proizvodnja nije velika“, kaže Radosavljević.
On takođe komentariše šta je razlog pada proizvodnje električnih automobila u velikim automobilskim gigantima. Rekao je da su evropski proizvođači automobila počeli da proizvode automobile za milionere koje prosečni građani ne mogu da priušte i tržištem počinju da dominiraju znatno jeftiniji kineski električni automobili.
„Prosečan električni automobil u Evropi košta 40, 50 ili više hiljada evra. Takav isti automobil koji dolazi iz Kine košta tri puta manje – istog kvaliteta i performansi. Te dve stvari su dovele do pada potražnje za električnim automobilima u Evropi i kompanije se sada nalaze u velikim problemima. Eto, u Folksvagenu se najavljuju otpuštanja ovih dana“, rekao je ranije Radosavljević i dodao da Evropa gubi tehnološki rat protiv Kine i Sjedinjenih država.
Koliko Evropska unija insistiranjem na zelenoj politici nanosi štetu auto industriji i može li na silu da se stvori tržište zasnovano na volji političara i kolika je šteta takvog insistiranja, pojasnio je gost „Probudi se“. EU zahteva da električna vozila čine oko 80% prodaje novih automobila do 2030. godine i 100% do 2035. Velika Britanija planira da pomeri rok za postizanje 100% na 2030. Međutim, prodaja električnih vozila širom Evrope stagnira jer su preskupa. Ti automobili, istovremeno, ne pružaju sveobuhvatnu korisnost kao vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Pored toga, mreže za punjenje su nedovoljno razvijene, imaju komplikovane sisteme plaćanja i lošu reputaciju kada je u pitanju pouzdanost.
„Četvrtina električnih automobila u Evropu ima kineske baterija“
Radosavljević pojašnjava i da li su litijumske baterije zaista budućnost za električne automobile, pošto stručnjaci uveliko spominju da postoje alternative koje su jeftinije i daleko bezbednije i da je već počela njihova primena. Takođe cena litijuma na svetskom tržištu je drastično pala i da li su to argumenti više protiv iskopavanje litijuma u našoj zemlji za koju se vlast toliko zalaže. Pored značajnog broja alternativa litijumskim baterijama, koje su u fazi razvoja, natrijum-jonski akumulatori predstavljaju najozbiljniju opciju.
„Cena litijuma pada, ali je i dalje visoka. Elektrifikacija putničkih automobila je samo jedan mali deo svetskog transporta“, pojašnjava gost TV Nova i dodaje da će „game changer“ biti onaj koji napravi brzo zamenjlivu bateriju.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
31
0
0
0
0
119
BONUS VIDEO: Grande Panda iz Kragujevca nagrađena pre lansiranja: Fijat ponovo odložio start prodaje