Evropska (ne)svesnost situacije u Srbiji – Dragomir Anđelković i Aleksandar Ivković

U Evropskom parlamentu juče je na dnevnom redu bila i rasprava o trenutnoj situaciji u Srbiji. U najavi tačke pod nazivom "Politička kriza u Srbiji" podseća se da je petnaestoro ljudi poginulo kada se 1. novembra prošle godine u Novom Sadu srušila betonska nadstrešnica na železničkoj stanici. „Od katastrofe, desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice, zahtevajući odgovornost vlasti i protestujući protiv korupcije. Kao posledica toga, premijer Srbije podneo je ostavku, ali to nije smirilo tenzije. Ovo pitanje simbolizuje šire nezadovoljstvo stanjem vladavine prava u Srbiji i predstavlja najozbiljniji izazov u poslednjih nekoliko godina za lidera zemlje Aleksandra Vučića“, navodi se na zvaničnom sajtu Evropskog pralamenta.

Šta da očekujemo od sednice i da li ona znači da se EU konačno jasnije uključuje u ovdašnja zbivanja? To su u emisiji „Među nama“ pitali spoljnopolitičkog analitičara, Dragomir Anđelkovića i Aleksandra Ivković, istraživača European Western Balkans-a.

Tačka pod nazivom „Politička kriza u Srbiji“ je bila na dnevnom redu sednice Evropskog Parlamenta, te gosti „Među nama“ definišu da li je ovo prilično ozbiljan naziv ili naslov za nešto što je u dobroj meri tamo ignorisano nedeljama. Oni takođe iznose svoja očekivanja i otkrivaju da li misle da će evroparlamentarci, pa tako i EU imati sluha za studentske zahteve i aktuelnu krizu nakon velike tragedije 1. novembra i šta uopšte oni tu mogu.

Nema mnogo reakcija EU, u prethodna 3 meseca – iako je bilo za očekivati, s obzirom na to koliko ljudi na ulicama – mlađih, starih, različitih, ali ujedinjenih. Mnoge profesije su takodje izašle na ulice. Ivković analizira kako to tumače pristalice EU , a kako evroskeptici.

Juče je Vlada Srbije poslala ambasadama u članicama EU tekst u kojem, između ostalog, tvrdi da je ispunila sve studentske zahteve. Istraživač European Western Balkansa komentariše da li je to malo čudan potez i da li govori da vlast preventivno „seče“ rizike lošeg imidža.

Anđelković dodaje ima li to pismo veze baš sa ovom sednicom EP. Slovenački političar i bivši evroposlanik Klemen Grošelj izjavio je za N1: „Evropska unija ne zna kako da tumači zahteve studenata i u suštini ne razumeju šta znači ispunjenje zahteva za budućnost Srbije. Ne razumeju da su to zahtevi koje bi Srbiji trebalo da postavi i Evropska Unija“. Spoljnopolitičlki analitičar objašnjava jesu li, s obzirom da Grošelj kaže i nemojte mnogo očekivati, ovakvi stavovi unutar EU u manjini.

Ivković pojašnjva i šta tu ima da se ne razume i otkad EU ne razume zahteve poput: Rad institucija, vladavina prava, borba protiv korupcije itd

Gosti TV Nova daju svoj sud da li će EU na kraju zaista postaviti zahteve jednake studentskim našoj zemlji i kome ide u korist da se ne bavi previše aktuelnom krizom u Srbiji, Oni analiziraju i ima li EU previše nekih drugih problema ili imaju ugovorenih narednih nekoliko koraka sa trenutnom vlašću – što se ne isplati remetiti.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos nedavno je pozvala „na potpunu, nepristrasnu i brzu istragu incidenata usmerenih na demonstrante“. Ivković objašnjava da li je ovo nekakvo formalizovanje, ispunjavanje forme.

Takođe Marta Kos se srela i sa Markom Đurićem i nakon tog susreta napisala: „Važno je da se ustanove uslovi za inkluzivan dijalog koji uključuje sve zaintersovane strane, političke aktere, institucije i članove civilnog društva da se odgovori na zabrinutost i postigne konsenzus o reformama potrebnim za evropsku budućnost Srbije“, te Ivković dodaje da li je to isti onaj dijalog koji u poslednje vreme pominje vlast – ali nema sagovornika još uvek.

Uprkos svemu ovome, vlast i dalje forsira priču o obojenoj revoluciji i uticaju sa strane, te Anđelković objašanjava sa koje strane ako je Zapad saveznik vlasti.

Za kraj gosti TV Nova daju svoje mišljenje kako stranim predstavnicima naša vlast predstavlja ono što se trenutno dešava.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.