EU jasna po pitanju Srbije - prvo reforme pa napredak ka članstvu

Nema reformi u okviru evropskih integracija, pad nadstrešnice u Novom Sadu pokazao je da je korupcija fatalna, umesto odgovornosti, zarobljena država je pokazujući zube odgovorila represijom. Proevropski građani su frustrirani blagom reakcijom Evropske unije na dešavanja u Srbiji - sve to, između ostalog, piše u Izveštaju koalicije prEUgovor o napretku Srbije u klasteru 1 od novembra 2024. godine do maja ove godine. Čulo se juče i da je kampanja za izbore u Zaječaru i Kosjeriću jasan dokaz da vlast nije spremna da primeni evropske preporuke, već da je situacija sve gora.

"Vidimo pojačan obim funkcionerske kampanje, pa tako vidimo ilustritativan primer je da je u Kosjeriću za mesec dana kampanje je bilo više poseta članova vlade nego prethodnih 4 godine", kaže Miša Bojović, Transparentnost Srbija.

Prethodne pola godine ni REM nije u funkciji, pa niko ne kontroliše TV spotove u kojim se pozivaju građani da glasaju za SNS, a za koje se ne zna čiji su. Kako se do sada odvija proces izbora novog saveta, pitanje je da li će biti išta bolje?

"Što se tiče samog postupka, verujte da imam utisak da je gori nego prethodni. Prvo način na koji su sami predlagači formirani, način na koji se izvagalo koje su to greške bile iz prvog postupka, način na koji su odabrani kandidati. U ovom momentu ono što možemo da vidimo, jednu nasilnu kulturu u medijima u Republici Srbiji, neko ko bi bio zaista u stanju da sankcioniše ono što pre svega tabloidni mediji rade, vidimo da od toga najverovatnije neće biti ništa", smatra Rade Đurić, Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Zbog toga, tvrdi Đurić, osnovni pritisak na aktuelnu vlast mora da dođe od međunarodnih organizacija, pre svega EU komisije. U suprotnom I dalje ćemo imati dve paralelne slike stvarnosti, koju za poslednjih 7 meseci, najbolje odslikava događaj na protestu u Beogradu 15. marta.

"Možemo slobodno da kažemo da je na delu metastaza nasilja, represije i bezakonja. Zvučni top je krajnja manifestacija, krajnja tačka, barem do sad nasilja i represije zato što je neko upotrebio to oružje prema mirnim demonstrantima. Čiji je zapravo glavni cilj bio izazivanje dodatnog nasilja, što sve ukazuje da se zapravo radi o terorističkom aktu", ističe Predrag Petrović, Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Podseća Petrović i na proces protiv građanskih aktivista koje je BIA nezakonito prisluškivala, a sud to prihvatio kao dokaz, na razbijanje vojnog sindikata na čelu sa Novicom Antićem, na nemo posmatranje policije nasilja nad studentima, ali I na policijsko čuvanje paravojnih formacija u Pionirskom parku.

O novinarima, tačnije o našoj televiziji i portali  bilo je danas reči i na Odboru za evropske integracije. Čak 10 minuta Zdravko Mladenović iz redova Srpske napredne stranke, optuživao je televiziju Nova za govor mržnje.

"Oni truju pred sabor u Nišu, koji se održao 17. maja i recimo evo jedan primer na njihovom portalu, nadam se da se vidi na ovoj kameri i kažu kako jutros izgleda Ćacilend u Nišu? Zašto ovako nisu nazvali prethodni skup u Nišu koji se održao u Nišu 1. marta tamo kad su Miki Aleksić i Bora Novaković pekli ćevape i pljeskavice. To nije bio Ćacilend, a ovo je Ćacilend. Oni imaju taj narativ da su sa jedne strane Vučićeve pristalice, sendvičari, ne znam ko, a sa druge strane su građani", rekao je Zdravko Mladenović, Srpska napredna stranka.

Nakon ovakvog zasedanja odbora za evropske integracije, jesmo li napredovali bar malo ka članstvu u Evropskoj uniji?

"Nismo se pomakli, mi napredujemo u nazadovanju. Danas je na dnevnom redu između ostalog bio i Zakon o izmeni i dopuni zakona o elektronskim medijima koji je jedan od tri zakona koji su neophodni za otvaranje klastera 3 koji se čeka poput Godoa već pune četiri godine. Ja sam se osvrnula na član 71 i 72 navedenog zakona koji se odnosi na zabranu objavljivanja sadržaja kojima se podstiče mržnja, nasilje, narkomanija, prostitucija I ustručavanje od govora mržnje, to je jedan od najvećih problema koji se apostrofira u godišnjem izveštaju o napretku Republike Srbije", ističe Tijana Perić Diligenski, Srbija centar.

Ako se pak osvrnemo na današnji govor Marte Kos, jasno je da su Briselu od Beograda bliže i Podgorica i Tirana.

"Krajem travnja sam posetila Srbiju sa vrlo jasnom porukom, ili ispunite svoje reforme ili ništa I srpskom narodu sam rekla da je ponuda EU vrlo slična onom što traže protestanti na ulicama Srbije, srpskih gradova. Pogotovo tražimo reformu u medijima I izbornom zakonu, jačanje naravno pravne države", rekla je Marta Kos, evropska komesarka za proširenje.

Napominje Kos da nije dovoljno samo otvoriti proces za novi sastav REM-a, već da se u taj posao moraju uključiti svi delovi društva, kako bi REM bio zaista nezavisno regulatorno telo kome građani veruju.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Radomir Diklić: Srbija u velikoj meri zavisi od Evropske unije, iako vlast to ne govori