Ekonomisti, građani i trgovci sumnjičavi prema "čudesnim" merama

Ni premijer, ni ministarka trgovine pa ni ministar finansija već nenadležna instituicija najavila je nove ekonomske mere sa starim ciljem – bolji život za one koji pristojan standard mogu da vide samo na televiziji. Na primer kada Aleksandar Vučić priča o jeftinoći okruženim korpama punim namirnica koje polovina platežno sposobnog stanovništva uglavnom kupuje na rate ili na sniženju.

Mogu vam reći da su cene mnogo više nego u drugim evropskim državama pa čk i u poređenju recimo sa njujorkom, poigotovo što se tiče suhomesnatih proizvoda, mleka, sireva raznih, čak i mesa. Cene su paprene. Za neme nije toliko i za moju gospođu, zato što ima osrednja primanja, inače bogami kako se ljudi žale, gledam, pomeraju kontejnere, talaškaju na niškom se kaže. traže hranu. A hoće li biti bolji standar kada se spuste marže? Ne, čista prevara. Ne, ja mislim da će lanci da pogidnu cene pa će onda da spsute marže pa će da dođe na isto. Biće možda bolje ali već smo navikli na njegove ponude koje se uvek drugačije dogode nego što on kaže. A zašto mislite da je predsednik baš sad odlučio da spusti cene hrane? Pravi trenutak je, izgleda da će izbori", kažu građani Niša.

Trgovački lanci imaju nedelju dana da nivelišu cene u skladu sa uredbom. A ministarska trgovine je već sada uverena da će potrošači od 1. septembra moći da kupuju više za manje.

"Nije to samo hleb, nije to samo jogurt ili jaja oni su svakako jako važni ali mnogo toga ulazi u ono što nama treba, odhrane za bebe, mesa, mlečnih proizvoda čak i konditore a da ne govorim o kućnoj hemiji i sredstvima za ličnu higijenu bez kojih ne može da se živi a gde su primećene itetako visoke stope marže", kaže Jagoda Lazarević, Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine.

Ljudima među kojima polovina ima primanja niža od 83.523 dinara koliko iznosi medijalna zarada, predsednik pored 3000 artikala po nižoj ceni nudi i jeftinije kredite. A niža kamata na veći iznos kod ekonomista u startu budi sumnju.

"Da recimo Republika Srbija ima nekoliko banaka u većinskom državnom vlasništvu ona bi eventualno mogla da utiče na njihovu poslovnu politiku nešto direktnije. Ovako može da utiče preko referentne kamante stope Nardone banke, ali ona je 6%, zašto bi sada neka banka davala gotovinske kredite kako je ovde navedeno, za one koji primaju manje od 100.000 dinara, to je definitivno za bankare riskanta grupa, po 7.5%", smatra Mihailo Brkić, potpredsednik stranke srbija centar - SRCE.

Jedno je uredba drugo je koliko banaka će biti spremno da penzioneru odobri stambeni kredit na dvadeset godina ili gotovinski od milion dinara nekome ko toliko ne može da zaradi za godinu dana.

"Zapravo će se dati možda ti iznosi od 7,5% ali će se još više smanjiti mogućnost da zaista ti slabije platežni građani dobiju uopšte kredit. to je ono jedna ruka daje, druga uzima, u ekonomiji je jednostavno nemoguće na ovaj način voditi neku suštinsku promenu politike i podizanja standarda. standard se podiže time što će naša privreda da radi bolje, da ima veću produktivnost i da se ne bavim ovim da kažem šrafciger poslovima nego da zasit apočne da proizvodi nešto suštinski", ističe Brkić.

"Čini mi se da je ovo ideja da se nekako pokaže da postoji neka vizija i neka briga za građane srbije, da predsednik vučić i njegova stranka i dalje znaju šta rade i da taj način mislim da im je glavna ideja da nekako stabilizuju svoje biračko telo i podršku koju su imali ranije i da spreče rizike po njihovu popularnost", kaže Vasko Kelić, Zeleno Levi Front.

Saradnik Instituta društvenih nauka podseća da su slične mere već sprovedene u Severnoj Makedoniji, Mađarskoj i Rumuniji. Domaću verziju predsednik je juče predstavio kao čudesne mere.

"Mogle bi kratkoročno da daju neke efekte u prvom mesecu, drugom mesecu eventualno, ali dugoročno ne očekujem da će biti nekih efekata jer iskustva tih zemalja su pokazala da nakon jedno 5, 6 meseci taj efekat iščezava i jednostavno se cene vraćaju na početni nivo", upozorava Kekić.

Pre pet godina država je neselektivno delila i deci i i zaposlenima i penzionerima i privredi novac iz helikoptera. Tad je bila kovid kriza. Pre par godina parizer, majonez dva jaja i pola vekne belog hleba društvo naviklo na ekskluzivne restorane i skupa vina proglaislo je delikatesom. Tad je Srbija bila ekonomski tigar.

"Jel se sećate nekih mera možda prethodnih koje su bile donete koje su dovele do toga da se malo bolje živi? Ne sećam se da je bilo skoro. ovo je nešto novo i hvala mu za to. Ma nemam ja pojma ništa, ja ću znam u 85oj, nemam ništa pojma. Pogle kakva situacija po Beograd bre, šta se radi bre, mani ovo je cirkus, za nas penzioneri užas. Troškovi života poskupljuju, poskupljuje struja, poskupljuje voda, poskupljuje prevoz, poskupljuje sve a penzije ostaju iste. Ja sam invalidski penzioner, vrlo malu penziju imam, kako da mi nije bitno da mi smanji marže?", kažu građani Zaječara.

Sad predsednik kreće u obračun sa trgovačkim maržama, umesto da se problemom kontinuirano bave nadležne intisucije. I to ne samo jednim već čitavim nizom.

"Da li je neko monopolizovao uvoz, da li je neko monopolizovoa transport , da li je neko monopolizovao skladištenje, trgovinu na veliko pa onda videti, zašto ne, povećati konkurenciju među maloprodajnim trgovinskim lancima, pa onda ako idete ka hrani zašto nam ne funkcioniše dobro ekonomska politika u domenu proizvodnje, koga mi subvencionišemo, ko ima koristi od subvencija, da li rade robne rezerve na dobar način, da li tu postoje monopolističke strukture, tu ima čitav niz pitanja koje bi normalne instiutcije trebalo kontunirano na njima da rade u interesu građana, a ne da neko sad neko pokušava sad da pred najavljene ili nenajavljene izbore, da nekim magičnim rešenjima rešava probleme", smatra Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta.

A samo mesec dana od početka primene nižih marži počeće da se obračunava skuplja struja.

"Ako je zaista hteo nešto da učini u smislu smirivanja cena na tržštu onda ta mera ne može da bude označena kao administrazivna mera ograničavanja marže na 20% jer može da izazove nestašicu određenih roba, onda bi bilo bolje da se išlo u pravcu jedne nove poreske politike a to je da se oporezuju ekstraprofiteri dodatnim stopama poreza i to bi onda bilo sistemsko rešenje, ovako je ovo demagogija", upozorava Brkić.

Trgovinski lanci i komercijalne banke od juče na nove mere ne reaguju. Realno, uredbu još nisu ni videli.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Stručnjak objašnjava kolika nas poskupljenja struje očekuju