Dr Đurić objasnio zašto je besmislen PCR test na granicama

Đurić je rekao da je zvanično registrovano 31 hiljada slučajeva gde su zaraženi preležali koronavirus, te da razlog tako malom broju u odnosu na broju treba tražiti u tome što određeni broj slučajeva nije uključen u zvanične podatke.“Verovatno određeni broj ljudi nije uključen u zvaničane podatke, odnosno nisu bili registrovani”, objašnjava on.Govoreći o uvođenju obaveznog PCR testa na graničnim prelazima ka Srbiji i o merama ograničenja kretanja za novogodišnje praznike, on je istakao da ništa od navedenog nije u skladu sa najnovijim preporukama Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, odnosno da za to ne postoji stručno opravdanje."Postoje stručne preporuke i stručno postupanje u okvru epidemije. Još u julu ove godine Evropski centar za kontrolu i prevencije bolesti je naveo da ne postoji dovoljno stručnih argumenata da se sprovodi testiranje putnika. Pre dve nedelje, Centar je objavio da, na osnovu raspoloživih dokaza, mere prema putnicima u međunarodnom saobraćaju nisu svrsishodne iz više razloga. Kao prvo, smatra se da je rizik da neko od putnika ima infekciju manji u odnosu na stanovnike područja gde putnik dolazi, barem kad je Evropa u pitanju. Takve mere ograničavanja su opravdane samo u onim situacijama kad se dolazi u zemlju gde nema infekcije ili gde ima veoma mali broj slučajeva zaraze. S obzirom na to da je trenutno cela Evropa jedno veliko žarište, takva mera zaista nije svrsishodna. Mera koju treba primenjivati jeste smanjenje kontakta između ljudi", objašnjava doktor Đurić.

Govoreći o kontrolom testu i koliko je značajno uraditi isti pošto preležimo koronu, Đurić je rekao da PCR test jeste dobar način, ali de ne mogu svi da priušte obavezno retestiranje.“Kontrolni PCR test jeste jedna od mogućnosti da se proveri da li je osoba još uvek zaražena. U zemljama gde ne postoji mogućnost da se svako testira, smatra se da oni koji su imali blažu kliničku sliku posle 10 dana više nisu zarazni. Oni koji su imali težu kliničku sliku, tu je period nešto duži i traje od 14 do 20 dana”, navodi Đurić.Na pitanje koliko dugo antitela na koronavirus mogu da traju, Đurić je naveo da to još uvek nije precizno definisano.“Pitanje je koliko dugo ta zaštita može da traje. Pretpostavlja se, na osnovu dosadašnjih iskustava, da najamnje traje tri meseca, a već postoje indicije da to može da bude i šest meseci. Teoretski, to znači da osoba koja je preležala kovid u tom periodu zaštićena. Još uvek nemamo dovoljno podataka da kažemo da je svaka osoba koja ima antitela apsolutno zaštićena. Govorimo o zaštitnim antitelima. Sam nivo antitela nije direktan pokazatelj zaštite koja postoji. Antitela nisu jedini mehanizam organizma da se štiti od zaraze. Neke osobe, nakon što preleže infekciju, nastavljaju da izlučuju virus, ali se smatra da ne mogu da prenosu infekciju nakon toga", objašnjava on.Novinarka Nova S Teodora Vasiljević, rekla je da je imala blage simptome koronavirusa, te da je zbog toga kao terapiju dobila samo vitamine.

“Čekala sam četiri sata u kovid ambulanti. Imala sam blage simptome, pa sam kao terapiju samo dobila vitamine, a ne i antibiotike. Nakon oporavka, otišla sam ponovo u kovid ambulantu, tražila sam retestiranje, ali mi je doktorka rekla da nema potrebe za tim i da ja mogu da imam koronavirus, ali da nisam opasna po okolinu. Ipak, ona je napomenula da se i dalje pridržavam obaveznih epidemioloških mera”, navela je Vasiljević.Vasiljević je istakla da još uvek oseća posledice koronavirusa, poput suvog kašlja, te da će obazrivo voditi računa o svom ‘postkoronarnom’ periodu.https://www.youtube.com/watch?v=2Z44EKOiXQc&feature=emb_titlePratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram