Dok nevreme nosi krovove i fasade, opasni objekti postaju još rizičniji

U noći nedelje na ponedeljak je sa nadstrešnice jedne parfimerije u Knez Mihailovoj pao komad betona. Na Vračaru je vetar odneo deo fasade. Srećom niko nije povređen.

"Ja mislim da su oni skoro to radili ne znam da li ima mesec, dva dana, tako da mislim sve možemo da očekujemo. Prošle godine postavljena fasada na ovu zgradu, ovaj deo do drugog sprata ovaj gornji nije završen tako da sve vidite i sami ne treba mnogo priče. Da li je ovo da je palo na nekog moglo da ga ubije? Pa ne stiropor ne može", kažu građani.

Prolaz Bezistan u centru grada mesecima izgleda kao scenografija za horor film. Plafon se kruni, pa je deo na koji svakog trenutka može da padne, ograđen narandžastom trakom.

"Neću da komentarišem ni ovo ni ono u Knez Mihailovoj, a kamo li ono zadnje što je zapravo bilo najteže, samo mogu da kažem da se sramim što živim ovde. Trebalo bi da se to renovira dosta dugo stoji u lošem stanju. Zaslužuje Beograd da ima bolje lokacije i bezbednije. Ne prolazim često ali nije prijatno. Ja moram da se osećam bezbedno, šta da radim. Ne izgleda baš impresivno tako da mogli bi malo da srede. Ne osećam se potpuno bezbedno pošto mislim da je zapušteno i da izgleda katastrofalno sve", ističu građani.

Bezistan je glavni gradski urbanista Marko Stojčić istakao kao rizično mesto posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je najavio da će gradske službe obići sve javne prostore i objekte u vlasništvu Grada, kako bi utvrdili da li je potrebno privremeno zabraniti korišćenje pojedinih delova objekata.

"Marko Stojčić niti kontroliše kvalitet objekata koji se grade niti vodi računa o bezbednosti u gradu i ne radi svoj posao. Jedan od dobrih primer za to je da je negov partner iz Vladetine 22 firma Jugogradnja pre nekoliko godina dobila posao rekonstrukcije Medicinskog fakulteta odnosno dekanata a činjenica je da je juče pao krov sa dekanata bez obzira na milione koji su uloženi u tu rekontrukciju", kaže Ana Gođevac, Stranka slobode I pravde.

Arhitekte kažu da je skoro nemoguće proveriti bezbednost svih objekata i da je Stojčić to svojevremeno izjavio da bi u datom trenutku umirio javnost. Osam meseci kasnije,nema ni nagoveštaja sanacije tog prostora. Pre sanacije, trebalo bi rešiti i vlasnički status, jer je dve trećine prostora u državnom vlasništvu i jedna trećina u privatnom.

"Na to se nadovezuje još jedna naša boljka kulturološka, a to je kultura održavanja nečega. Mi vrlo često volimo da ili smo kupili nešto ili smo sazidali a posle kako to živi to je misaona imenica", kaže Bojan Kovačević, arhitekta.

Život Pančevačkog mosta u rukama je Puteva Srbije . Održava se uz ograničenja, od septembra 2021. zabranjen je saobraćaj kamiona težih od 12 tona, a česte su prijave o rđavim pešačkim ogradama, oštećenim trotoarima i neosvetljenim pristupnim rampama.

"Čuveni Pančevački most koji je u blagom raspadu. Mi smo čak, odbornici ZLF podnosili zahteve da nam daju informacije od javnog značaja da li su ti mostovi pregledani pošto ima o pravilniku o održavanju mostova postoje određeni pregledi, sezonski, redovni itd. Međutim nikad nismo dobili nijednu informaciju, nijedan zapisnik da li je to urađeno", kaže Vladimir Tijanić, lokalni odbornik ZLF, inženjer.

A zapisa o objektima koji se raspadaju sve je više.

"Imamo razloga za brigu to nije samo pokazala oluja dovoljno je da prođete pored gradilišta, na primer u Vojvođanskoj ulici na Novom Beogradu vidite da su temeljne jame često neobezbeđene", kaže Nikola Jovanović, Centar za lokalnu samoupravu.

"Mi imamo na primer u bloku 30 mi smo čak bili tamo nas su građani upozorili da su videli okom vidne pukotine na nadstrešnici i delu fasade i pisali su inspekciji. Međutim ograđena je trakom standardno čak taj deo nadstrešnice nije ograđen ničim", objašnjava Tijanić.

"To je ona vrsta ljudskog iskustva, tek kad vam nešto padne na glavu vi shvatite da je moglo da padne. A u gradu ima milijardu takvih pozicija, kako ih sada isproveravati, ja stvarno ne znam to je malo naučna fantastika", ističe Kovačević.

Zato postoji zamena za odgovornost - narandžasta traka. Koja treba da podseća da živimo u sistemu koji je reaktivan a ne preventivan. Infrastruktura je ogledalo brige o ljudima. To ogledalo je ovde izgleda davno puklo.

" Kad odete recimo u Porto Montenegro tamo gde su one silne jahte parkirane, svaki dan na njima neko nešto riba, čisti, glanca, pegla, jer brodovi su savršen povod da stvari propadnu ako nisu u stalnom održavanju", smatra Kovačević.

Ali ovo je Beograd. U njemu glancaju samo objekti za elitu u otetom priobalju, ostalo se ogrđuje trakom, privremenim merama i izjavama bez posledica.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Pao plafon u haustoru zgrade Petica