Dogovor o carinama? Kako je Tramp "pojeo" Ursulu za doručak

Sporazum između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država o carinama doneo je privremeno olakšanje u i dalje aktuelnom trgovinskom ratu Amerike sa partnerima.

"Postigli smo dogovor, koji je, verujem, dobar za sve. Ogroman dogovor sa mnogo zemalja. Neke su jake sa automobilima, neke sa poljoprivredom, neke sa oba", rekao je Donald Tramp, predsednik SAD.

"Našli smo se na jedinstvenoj carinskoj stopi od 15 odsto za veliku većinu izvoza EU. Ova stopa se primenjuje na većinu sektora, uključujući automobile, poluprovodnike, farmaceutske proizvode. Ovih 15 odsto je jasna gornja granica", rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Dalja eskalacija za sada je sprečena, iako su pomešane reakcije u najjačoj evropskoj privredi - Nemačkoj. Iako se njena izvozno orijentisana industrija, posebno automobilski sektor, kratkoročno spasila, stručnjaci upozoravaju na dugoročne negativne posledice, a kritike idu na račun visokih carina koje i dalje ostaju na čelik i aluminijum, kao i zbog prihvatanja, kako se navodi, "bolnih kompromisa". Iako kancelar Merc pozdravlja dogovor zbog delimične zaštite izvoza, Savez nemačke industrije nije optimističan.

"Ovo očigledno nije dobar dan za nas kao predstavnike nemačke industrije, jer je ovaj sporazum udarac na naš profit. Suočavamo se sa nivoima carina koje nikada ranije nismo videli. Znamo da očigledno nijedan drugi ishod nije bio moguć u pregovorima. Ovo je početak novog svetskog trgovinskog poretka sa nivoima carina koje smatramo veoma negativnim", kaže Volfgang Nedermark, član Izvršnog odbora Industrijskog saveza.

Iz Budimpešte bliske Trampu stižu očekivani kontra tonovi Briselu:

"Na prvi pogled mi je očigledno da ovo nije samo sporazum koji je predsednik Donald Tramp sklopio sa Ursulom fon der Lajen, već je Tramp pojeo Ursulu za doručak, to se zapravo desilo", rekao je Viktor Orban, premijer Mađarske.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je sporazum nazvala održivim sve dok uzima u obzir postojeće stope i štiti osetljive industrije poput farmaceutske, automobilske i poljoprivredne. Španski premijer Pedro Sančez ceni konstruktivne napore Evropske komisije i podržava sporazum, ali bez entuzijazma.

"Deluje mi da je Evropa apsolutno u podređenom položaju u ovom sporazumu i da zaista prisustvujemo jednom procesu strateške marginalizacije Evrope u kojoj ne samo naspram glavnog saveznika SAD, nego i naspram rivala kao što su Rusija i Kina, Evropa je u veoma lošem položaju uprkos nesumnjivom bogatstvu koje ima kao tržište i kao skupina zemalja", kaže Vuk Vuksanović, Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

"Evropa bi mogla da se kaže u problemu da bude izolovana i skrajnuta sa nekih ekonomskih tokova što globalnih lanaca vrednosti, što velikih izvoznih tržišta. Za nju su neka tržišta ograničena, pre svega Kine koje je brzo rastuće, tako da Evropa bi morala da gradi svoj treći put i više da investira u razvoj samih tehnologija, veštačke inteligencije, zelenih energija", ističe Goran Radosavljević, profesor Dakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Odnosi između Vašingtona i Pekinga su bolji nego pre nekoliko meseci, kada je počeo prvobitni rat carinama. Bez obzira na to, sagovornici Dnevnika različitog su mišljenja o mogućim rezultatima dvodnevnih trgovinskih pregovora u Stokholmu između Kine i Amerike.

"Ne očekujem da će ovi pregovori da dovedu do novog sporazuma o carinama gde bi se na primer išlo ispod ove kvote od 30 posto koja je postavljena, nego je mnogo veća šansa da će doći samo do novog produženja trgovinskog primirja", smatra Vuksanović.

"Očekuje se u konačnici da se utvrde neke carine na nivou ispod 30 posto za kinesku robu prema SAD-u, u odnosu na desetak posto za američku robu prema Kini, što bi značio nastavak saradnje, jer Kina je najveći spoljno-trgovinski partner SAD-u i važi i obrnuto da je u top pet Kine SAD. To bi imalo velike posledice jer su to najveće svetske ekonomije, kako na njih same, tako i globalno", mišljenja je Radosavljević.

Još jedan rok je pred Trampom i svetskom ekonomijom koja prati njegove poteze - američki predsednik je 14. jula obećao sekundarne carine od 100 odsto u roku od 50 dana ruskim trgovinskim partnerima, ako se ne postigne sporazum sa Ukrajinom - ostalo je još 36 dana.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Srbiju će Trampove carine koštati od 135 do 175 miliona evra na godišnjem nivou