Desetine gradova u Srbiji ima zagađeniji vazduh od Beograda

Pljevljanka Elzana Hrković ušla je u istoriju ne samo Crne Gore već i regiona, kao prva osoba koja je dobila odštetu zbog uticaja zagađenog vazduha na njeno zdravlje. Kako se navodi u presudi Osnovnog suda u Podgorici, država Crna Gora je odgovorna za zagađenje vazduha u Pljevljima. Sud je u presudi naložio da Crna Gora Elzani Hrković nadoknadi nematerijalnu štetu. Kako se saznaje, u pitanju je suma od 1.500 evra. Da li bi sličan scenario mogao da se desi i u Srbiji, čekaju li našu državu tužbe građana zbog zagađenja vazduha i kakav vazduh uopšte udišemo u jutarnjem programu "Probudi se" pitamo Dejana Lekića iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Gost TV Nova objašnjava da li je sličan scenario moguć i kod nas i da li je u Srbiji do sada bilo slučajeva, poput ovog u Crnoj Gori, da je pojedinac tražio odštetu zbog narušenog zdravlja izazvanog zagađenim vazduhom. Petrović dodaje da li naš zakon uopšte daje tu mogućnost građanima da tuže državu u slučaju da im je zdravlje narušeno zbog izostanka reakcija države.

Mogućnost da se poboljša zakonski status u Srbiji, Lekić vidi u novoj evropskoj direktivi o čistom vazduhu koja je počela da važi od jeseni prošle godine. Ona sadrži elemente koji dozvoljavaju građanima da tuže državu u slučajevima kada država ne preduzima mere, a zagađenje je konstatovano.„Ta bi direktiva trebalo da bude u nekom doglednom vremenu prebačena u naše zakone. Ona u potpunosti stupa na snagu 2030. godine. To je urađeno kako bi se dalo malo vremena regionima koji imaju problem sa velikom zagađenošću poput Poljske, severne Italije, Bugarske“, zaključuje Lekić i analizira koliko je teško dokazati povezanost između narušenog zdravstvenog stanja i određenog izazivača zagađenja, da li bi u tom slučaju na meti trebalo da bude emiter zagađenih čestica ili pak država ili lokalna samouprava koja ne preduzima dovoljno da bi to sprečila. Lekić objašnjava ko je odgovoran.

ČEKAJU LI SRBIJU TUŽBE ZBOG ZAGAĐENJA VAZDUHA?

Postoje li takozvana žarišta zagađenosti u Srbiji, te član Nacionalne ekološke asocijacije komentariše gde je situacija najalarmantnija. Za mesec i po dana prekoračen je godišnji maksimum zagađenja u devet gradova Srbije. Prema ranijim njegove asocijacije nijedno merno mesto u Republici Srbiji u 2024. godini nije imalo kvalitet vazduha bezbedan za ljudsko zdravlje. Lekić objašnjava ko prednjači po zagađenosti i ima li bar nekih delova gde je situacija malo bolja.

Najčešće se govori o zagađenosti vazduha u većim gradovima, te gost „Probudi se“ otkriva da li je situacija zabrinjavajuća i u manjim sredinama pogotovo u onima gde ne postoji monitoring. Nedavno su merače dobila i neka mesta koja ih do sada nisu imala, te Lekić dodaje šta su pokazala prva merenja.

„Liste zagađenja prikazuju samo velike gradove, ali mi imamo mnogo zagađenja u malim gradovima“, kaže Lekić

Agencija za zaštitu životne sredine je postavila automatske merne stanice za kvalitet vazduha u nekoliko gradova koji ih nisu imali ( Leskovac, Inđija, Porkuplje Požega) , ali građanima nisu u realnom vremenu bili dostupni podaci sa ovih stanica. Ekolog otkriva zbog čega su podaci sakrivani od građana.

U Leskovcu je putem xEco aplikacije 3. februara zabeležena koncentracija PM 10 čestica na jednoj od gradskih mernih stanica preko 800, iako je granična vrednost 50. Član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Milenko Jovanović podneo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv odgovornih osoba iz Agencije za zaštitu životne sredine i Ministarstva zaštite životne sredine zbog sumnje da su počinili krivično delo uskraćivanje podataka o stanju životne sredine.

KAKAV JE MONITORING ZAGAĐENOSTI VAZDUHA U SRBIJI?

Prema propisima dozvoljeni godišnji limit sa koncentracijom čestica PM-10 u vazduhu većom od 50 mikrograma po kubnom metru je 35 dana. Među gradovima u kojima je do danas više od 35 dana bilo povećanog zagađenja su i Valjevo, Prokuplje, Kruševac, Šabac i Užice, Čačak, Požega i Novi Pazar. U Leskovcu i Loznici zabeležno je 35 dana u kojima su koncentracije čestica PM-10 u vazduhu bile veće od 50 mikrograma po kubnom metru. Blizu ovog limita su Šabac, Kosjerić, Pirot i Kraljevo.)

„Najveća koncentracija PM čestica je u Zaječaru“, kaže Lekić.

NAJVEĆA KONCENTRACIJA PM ČESTICA JE U ZAJEČARU
Dejan Lekić, Nacionalna ekološka asocijacija

Lekić otrkiva i ko su najčešći zagađivači vazduha u Srbiji, kao i da li ih država prepoznaje i da li nešto preduzima da ih spreči među najvećim zagađivačima je termoenergetski sektor, srednja I mala ložišta tokom zime, sagorevanje goriva koja nemaju dobar kvalitet.

Kvalitet vazduha dosta govori i o stanju u kojem se društvo nalazi. Da bi uštedeli na ogrevu oni koji nemaju novca koriste čak i otpad, stari nameštaj, plastiku i to se oseti u vazduhu, te Lekić komentariše da li država ima mehanizme da ih spreči da to rade.

Za kraj stručnjak navodi šta država, ali i svako od nas treba i može da uradi da bi se stanje popravilo, kao i šta ako se to ne promeni, kakav nas scenario očekuje.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.