"Da nije bilo USAID, taljigama bismo se vozili u štale i lečili pijavicama": Policija u NVO - državna represija?

Gošće "Probudi se" za početak prvo priznaju kako su saznale za ovu vest i da li su je čule nakon saopštenja tužioca Nenada Stefanovića ili su možda i pre zvaničnog obraćanja pročitale u tabloidnim medijima i na RTS-u.

Crta je objavila na mrežama da potvrđuju da je policija došla u njihovu kancelariju, da u potpunosti sarađuju sa državnim organima i tada su napisali: "Pitanje koje postavljamo je kako to da su tablodi tu informaciju objavili pre nego što je policija i došla u njihovu kancelariju".

"Neke NVO su iz tabloida saznale da će u njihove kancelarije doći policija", kaže Stevanović

Sve četiri nevladine organizacije: Crta, Građanske incijative, Fondacija Trag, Centar za praktičnu politiku, rekle su da u potpunosti sarađuju sa nadležnima, da nemaju šta da skrivaju, ali ocenjuju da je ovo pokušaj zastrašivanja civilnog društva. Stevanović zato pojašnjava šta je cilj delegitimizacije rada civilnog sektora.

Radojević se zadržala na samom ulasku policije u prostorije. Po rečima Maje Stojanović iz Građanskih incijativa, policija nije pokazala nalog tužilaštva. I ne samo to, postavlja se pitanje ima li ova akcija pravno utemeljenje. Amerika nije tražila od Srbije da vodi istragu trošenja USAID novca, odnosno novca američkih poreskih obveznika, te novinarka KRIK-a objašnjava da li se samo na osnovu izjava zvaničnika može pokrenuti istraga.

#blockquote_0

To da Amerika nije tražila istragu, vidi se iz saoppstenja, tužilac kaže jasno „U tim izjavama pomenute su nevladine organizacije, kao i ugovarači iz SAD koji su dobijali projekte u Srbiji. Među onima koji su izneli sumnje u vezi sa radom USAID-a su predsednik SAD Donald Tramp, državni sekretar SAD Marko Rubio, portparol Bele kuće Кarolina Levit, zatim Odsek za efikasnost vlade SAD na čelu sa Ilonom Maskom, kao i direktor Federalnog istražnog biroa (FBI) Кeš Patel“, navodi se u saopštenju.

Ne samo da Amerika nije tražila, već je i Srbija uputila međunarodnu zamolnicu. Glavni javni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović precizirao je da je zamolnica Ministarstvu pravde SAD upućena putem međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima preko Ministarstva pravde Srbije.

"Stvorio se utisak da srpsko pravosuđe pomaže Americi", smatra Radojević.

Stevanović vodi jednu nevladinu organizaciju, te obrazlaže da li je imala projekte sa USAID i ako jeste o kojim projektima je reč. Ona priznaje da li sada očekuje da njena organizacija bude deo istrage.

S druge strane, Dragan Popović, predsednik Centra za praktičnu politiku, rekao je za Dojče vele da je pola sata nakon razgovora sa inspektorkom koju je obavestio da je u Hrvatskoj, list Informer objavio da je pobegao iz zemlje. Osim toga, on je za njih rekao da njegova organizacija nikada u istoriji nije radila sa USAID-om, kao i da je poslednjih godina neaktivna. Ako je to tačno, Radojević pojašnjava kako je onda moguće da Tužilaštvo tako omaši i da li je to možda namerna omaška.

„Ovo je pritisak na organizacije civilnog društva, a USAID je pokriće“, kaže Popović za DW. „Odabrali su organizacije koje im trenutno smetaju i koje su aktivnije u javnosti. Šalju poruku svim kritičarima vlasti kako će da prođu. To je državna represija.“
Režimski tabloid Informer objavio je da je Popović „pobegao u Hrvatsku“. Na to Popović odvraća da je već sedam dana na putu i da se u sredu iz Hrvatske – vraća kući.

#blockquote_1

Stevanović plastično objašnjava kako jedna nevladina organizacija konkuriše za projekte, kako to izgleda i ima li razlike kada za iste projekte konkurišu nadležne institucije, poput ministarstava. Ona dodaje da sve mora da bude transparentno, te onda objašnjava kako onda razume da se ova istraga sprovodi zbog sumnje u dva krivična dela, a jedno od njih je pranje novca.

Radojević ističe da je potpuno legitimno da sada pitamo zašto Tužilaštvo ne proverava državne istitucije koje su takođe imale projekte i dobijale novac od USAID i za koje je već otkriveno da su dobile značajnu sumu novca. Ona je na platformi X napisala šta bi mogao da bude razlog provera Crte i Građanskih, Sada je iskoristila priliku da to objasni i zbog čega su ove dve organizacije važne i zašto ih sada treba ućutkati.

Pojedine nevladine organizacije bile su i 2021. predmet finansijskih provera, tada su to radili ljudi iz Uprave za sprečavanje prava novca Ministarstva finansija. Stevanović objašnjava zašto se tokovi novca i sada nisu mogli tako proveravati. Radojević dodaje da li bi ove istrage bilo da nisu u toku studentski protesti i jedno sveopšte buđenje građana.

"Kako je moguće da je pranje novca nešto što dolazi iz fondova na račune NVO", pita se Radojević.

Ovo je već ustaljen scenario. Počelo se od najave predsednika, tabloidi prvi objavili vest, sada je u toku istraga tokom koje isti ti mediji targetiraju nevladine organizacije, te Stevanović daje svoj sud kakav je krajnji rezultat, osim diskreditacije vodi li ovo ka uništenju nevladinog sektora.

Radojević naovodi da ne samo nevladine organizacije, već i istraživački mediji su trn u oku vlasti i država pokušava na sve načine da ih diskredituje ali i da ih zatvori. Ona otkriva kakva je situacija sada nakon što KRIK pravosnažno osuđen po Gašićevoj tužbi.

Podsećamo da su sudije Apelacionog suda u Beogradu pravosnažno su osudile novinarku i urednika KRIK-a zato što su objavili vest sa suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke u kojoj su citirali prisluškivani razgovor članova ove kriminalne grupe o tadašnjem direktoru BIA-e Bratislavu Gašiću. Sudije tvrde da je trebalo da novinari budu više tolerantni prema Gašiću baš zato što je funkcioner koji je vodio BIA-u, kao i da novinari smeju samo da prenose informacije, ali ne i da čitaocima objašnjavaju šta se događa. „S obzirom da nas je tužio jedan od ključnih funkcionera SNS-a, čovek koji je, čini se, jači od sudova, nije iznenađenje što smo izgubili ovaj slučaj”, kaže urednik KRIK-a Stevan Dojčinović. „Ono što je najstrašnije u vezi sa ovom presudom je to što pokušava da cenzuriše i uređuje medije svodeći ih na puke prenosioce onoga što institucije Srbije i vlast kažu”.

Fondacija Slavko Ćuruvija je osnovana kako bi se otkrila istina o njegovom ubistvu, ali i kako bi se branila sloboda medija. Međutim, pre godinu dana Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optužbi za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Nakon godina suđenja sve je vraćeno na početak, te Stevanović komentariše šta sada i hoćemo li saznati ko je naručio njegovo ubistvo.

Sud je preinačio prvostepenu presudu i pravosnažno oslobodio Radomira Markovića optužbe za teško ubistvo u podstrekavanju, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili teško ubistvo.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - "Upadi u NVO koriste se da bi se hranili tabloidi": Dragan Popović o akciji policije i svom "begu" u Hrvatsku