Da li se posle Samita Briksa menja stanje na frontu u Ukrajini?

Posle Samita Briksa koji je pozvao na prekid rata, Putin ko zna koji put upozorava zapad da ne dozvoli Ukrajini da koristi oružje dugog dometa. A Zelenski traži od Zapada da izvrši dodatni pritisak, jer su, prema njegovim tvrdnjama, severnokorejski vojnici od danas vojna ispomoć Rusima. Borbe u međuvremenu ne prestaju, obe strane lansiraju desetine dronova. Priču nastavlja Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Tokom noći oborene su na destine dronova i na ruskoj i na ukrajinskoj strani. Bez žrtava i veće štete u napadima na Kijev, za razliku od prethodne, kada je u udaru drona na stambenu zgradu poginula šesnaestogodišnjakinja.

„Eksplozija je bila veoma snažna – stan se tresao. Istrčala sam u hodnik. Kada sam otvorila vrata, čula sam požarni alarm. Shvatila sam da negde gori. Nisam ni obukla kaput, smao sam zgrbila mačku i istrčala napolje“, kaže Nadija, stanovnica Kijeva.

U nedelju dana Rusija je upotrebila više od 1.100 vazdušnih bombi i izvela više od 560 napada dronovima – saopštio je predsednik Ukrajine i pozvao saveznike da izvrše jači pritisak na Rusiju.

„Svet može da spreči razvoj ovog rata. Reči i apstrakcije nisu dovoljne. Potrebni su konkretni koraci. U Planu pobede naveli smo korake koji bi sprečili da agresori budu još više ohrabreni. Očekujemo veći pritisak na Rusiju. Očekujemo jaču podršku Ukrajini. To je pravedno. Kako vreme prolazi bez akcije, nažalost, ruski udari i kontinuirani gubici života su konstantni“, poručio je Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine.

Zelenski upozorava da će se kroz nekoliko dana na bojnom polju ruskim trupama pridužiti i severnokorejske. Zvanični Seul već je potvrdio da je Severna Koreja poslala 3.000 vojnika u Rusiju kao podršku u ratu protiv Ukrajine.

„Da li će one učestvovti samo kao instruktori ili artiljerici, inženjerci na samom frontu, to nam ostaje da vidimo, ali to nam pokazuje da je ovaj rat iznurio obe strane, da je najveći konvencionalni rat posle Drugog svetskog rata, obe ekonomije veoma teško da mogu da izdrže taj tempo i zato su im potrebni saveznici“, poručuje Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta.Ruski predsednik Vladimri Putin poručuje da se tempo ofanzive pojavčava, a Zapad upozorava da ne dozvoli Ukrajini da ispaljuje projektile dugog dometa na Rusiju.

„Nadam se da su me čuli. Jer mi ćemo morati sami da donesemo neke odluke. Ministarstvo odbrane razmišlja o različitim opcijama odgovora na moguće udare dugog dometa na rusku teritoriju i ponudiće različita rešenja. Napade ove vrste tehnički mogu da izvode samo oficiri NATO, nikako ukrajinski vojnici samostalno“, rekao je Vladimir Putin, predsedik Rusije.

Iako su ukrajinske snage već dva meseca u Kurskoj oblasti na zapadu Rusije, a ruska vojska zazuzima naselja u Donjeckoj oblasti u Ukrajini strčnajici kažu da su to samo taktičke pobede.

„Nema nagoveštaja da će doći do rešavajućeg rata na ratištu. niti Rusi u ovom trenuku imaju kapaciteta da slome ukrajinskuz odbranu, niti Ukrajinci mogu da preduzmu bilo šta više od postepenog povlačenja pred ruskim potiskivanjem. Dolazak severnokorejske pešadije možda će poboljšati popunu na ruskoj strani, ali ne toliko da bi mogla da se upotrebi kao manevarska grupacija za pritisak na jednom određenom delu fronta“, smatra vojni analitičar Aleksandar Radić.

Samo nekoliko dana ranije u Kazanju članice briksa pozvale su na prekid rata, ali ne vide sve zemlje na isti način postizanje mira.

„Glasovi koje smo čuli od indijskig premijera, ali i drugih bili su da je potreban mr u ukr, ali meni je bio najzanimljivija poruka kineskog predsednika koji je osudio svaki vid eskalacije i širenja sukoba, danima pošto smo dobili informaciju da će severena k. poslati svoje trupe, što kina ne gleda blagonaklono, s obzirom da to pjačava američko prisustvo u njenom regionu“, kaže Rašeta.

Pošto se na marginama samita sekretar UN Antonije Gutereš sastao sa ruskim predsednikom Zelenski je odbio njegovu posetu Ukrajini.

Mnogo je važnije kako će zapadne zemlje regovati na pritisak Zelenskog kroz njegovih pet tačaka plana pobede. Da li su te postavke Kijeva održive, pa i nisu. Teško da će NATO da ih pozove u članstvo, ima tu svašta što stoji na putu zadovoljenja ukrajinskih ambicija, ali Zelenski vodi jednu snažnu propagandnu ofanzivu pokušavajući da privoli zemlje iz liste članica NATO i njihovih saveznika da daju više naoružanja, jer odavno ukrajinska vojska nije dobila veću popunu i troši se više nego što se dobija“, kaže Radić.

I posle 977 dana rata – pregovora nema na vidiku dok su stavovi Moskve u Kijeva nepomirljivi, a brobe na frontu besne.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.