Da li je raspad nemačke semafor koalicije iznenađenje?

Nemački kancelar Olaf Šolc danas je, na 35-godišnjicu pada Berlinskog zida, istakao taj istorijski događaj kao primer evropske kohezije.A ovog trenutka kohezija u Evropi je vrlo relativna, a i vlada u Nemačkoj koju Šolc predovdi se raspada. Od Vašingtona do Berlina velike stranke gube tradicionalne glasače naročito iz slojeva radničke klase, jer njihova politika kasni za stvarnim životom. O nemačkom uglu, Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.

Razloga za pad vlade u nemačkoj ima više. Prvi je ekonomija, koja je do sada bila najveći faktor nemačke moći i stabilnosti. O tome svedoče građani, a prenose i nemački mediji. I većina političkih stranak, ali i građana ne slaže se sa načom i svrhoama u koje se troši državni novac, naročito u kontekstu rata u Ukrajini.

„Ljudi su suštinski veoma nezadovoljni radom vlade već duže vreme a taj problem, čini se, datira od samog početka formiranja semafor koalicije. Zapravo ključni problem nastaje tačno pre godinu dana, u novembru, kada je ustavni sud proglasio da je budžetska politika neustavna“, kaže Deana Pavlović, dopisnica TV Nova iz Nemačke.

Nemački kancelar Olaf Šolc, lider crvenih socijaldemokrata, zatražio je ostavku ministra finansija koji dolazi iz redova Zelenih, sa kojima, uz žute Slobodarce, čini takozvanu semafor koaliciju.

„Osećam se prinuđenim na ovaj korak kako bih sprečio štetu za našu zemlju. Potrebna nam je vlast koja je sposobna da deluje, koja ima snagu da donese potrebne odluke. To je ono što mi je bilo važno u protekle tri godine i pto mi je sada važno. Dao sam još jednu sveobuhvatnu ponudu koalicionom partneru da zatvorimo jaz u budžetu, a da našu zemlju ne bacimo u haos“, rekao je Šolc.

Vrhunac je bio zahtev Slobodaraca za liberalne ekonomske reforme koje druge dve stranke nisu mogle da prihvate. Šolcof savetnik iz njegove stranke Jerg Kukis, zamenio je slobodarca Lindnera. Predsednik Nemačke Štajnmajer spreman je za raspisivanje izbora. Još jedan razlog nemačke krize je ideologija i gubitak tradicionalnih birača, što ide uz migrantsku krizu. Upućeni kažu da socijal demokrate sprovode zastarelu politiku koja ne doražava interese današnjh nemačkih radnika.

„Ne zastupa ono što traži svet rada, a šta je svet rada? To su radnici, ostaci nekadašnje srednje klase, nastavnici, prosvetari, doktori i ovde je već unazad godinu dana pravila velike ustupke prema liberalima, posebno sada kada se suočila sa velikom krizom u budžetu – para nema, zašto para nema, pre svega zato što veliki deo sredstava odlazi za pomoć Ukrajini“, smatra Ognjen Pribićević, bivši ambasador u Berlinu.

„Trideset milijardi evra godišnje se izdvaja iz budžeta za izbeglice koje dolaze iz Ukrajine, a takože velika svota novca ide kao pomoć toj zemlji u sukobu sa Rusijom. Kako kaže Šolc, zaista su veliki troškovi i oni su insistirali na tome da se dižu novi krediti, a tome se suprotstavljao dosadašnji ministar finansija“, kaže Pavlović.

Za vreme pandemije, Nemačka je za borbu protiv zaraze izdvojila veli novac, podizani su krediti, ali nisu utrošeni u potpunosti i ostalo je 60 milijardi evra koje su želeli da upotrebe u ekološkoj i socijalnoj politici. Ali treći deo semafor koalicije, Slobodna demokrtska partija FDP, protivio se, jer smatraju da Nemačka ne sme da se više zadužuje. Sve to ide u korist rastućoj desnici, kako demohrišćanima tako i krajnje desničarskoj AFD.

„Socijal-demokratija nije znala da odgovori na ova dva glavna izazova – jedan je ideologija, a drugo je pitanje identiteta i birači su otišli ka AFD-u. Tu će korist sigurno izvući Merc i CDU“, rekao je Pribićević.

„Negde na sreću kako kažu ovde mediji to jačanje desnice, odnosno njegovo jačanje AFD-a nije u tako jakom i naglom porastu kaošto je to bilo u proteklih godnu dana. Mislim da u celoj ovoj situaciji, najviše će profitirati demohrišćani“, prenosi Pavlović.

Sve to ide u korak sa ponovnim dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću. Bilo koja vlada da dođe, nastaviće da se uklapa u politiku Vašingtona jer Evropa nema kapacitet da se samostalno time bavi bez Amerike. A upravo demohrišćani u fokus vraćaju starog protivnika Angele Merkle iz njenih redova – milijardera Fridriha Merca koji je za ukrajinske izbeglice izjavio da uživaju socijal-turizam, a nakon izvinjenja, vratio se podršci Ukrajine protiv Rusije.

„Svakako da će Merc, ukoliko i dođe do izbora, vrlo verovatno, on kao političar koji dolazi sa desnog, desna umerena stranka će imati bliži kontakt i mogučnost da ga uspostavi sa Trampom. Svakako da je dolazak Trampa jedan od najvažnijih faktora kojiće opredeljivati buduću evropsku politiku“, kaže Pribićević.

Ono što je u Srbiji bitno, a to je iskopavanje litijuma, za Nemačku je opšte mesto, neće se menjati. Njihovoj automobilskoj industriji je potreban litijum da bi smanjila svoju zavisnost od Kine i Koreje, i podržaće svako nalazište u Evropi, ukljulujući i samu Nemačku.

Prilog pogledajte na početku ove vesti