Da li je nenajavljen odlazak Aleksandra Vučić na samit Ukajini planiran ili iznuđen potez?

Kao i u Kremlju, i u Odesi - osmesi. Deklaracijom usvojenom na četvrtom Samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa u Odesi, pozvano je na jačanje podrške Ukrajini, kao i pojačavanju sankcija Rusiji u bankarskom i energetskom sektoru. Od 11 učesnika Samita, deklaraciju nije potpisao jedino predsednik Srbije.

"Ako se ne varam stoji i dalje sankcije u tekstu deklaracije, i poziv svima da to upute i to j bio jedan od razloga zašto ja nisam svoj potpis i zašto Srbija nije potpisnik, mislim, na kraju krajeva, ne možete da idte protiv sebe, svoje zemlje i politike koju vodite."

Predsednik Ukrajine Zelenski razgovarao je sa Vučićem u četiri oka i, kako je rekao, zahvalio mu na finansijskoj i humanitarnoj pomoći i na inicijativi da preuzme pokroviteljstvo nad obnovom nekoliko ukrajinskih naselja. U srpskim opozicionim redovima, ovakva odluka, u sadašnjem trenutku, ne nailazi na odobravanje:

"Potpuno je normalno da Srbija pomogne obnovu Ukrajine koliko može, ali da bi bilo dobro da Srbija prvo obnovi srpske bolnice i srpske škole koje se raspadaju i da Aleksandar Vučić najzad shvati da smo među pet najsiromašnijih evropskih zemalja, da se zadužujemo milijardu evra mesečno jer nemamo dovoljno para i da smo pod njegovom vlašću prvaci u korupciji u Evropi", smatra Borko Stefanović SSP.

Boris Tadić bio je poslednji predsednik koji je otišao u Ukrajinu 2011. godine, a prvi Vučićev odlazak usledio je tek nakon fijaska na Floridi i pokušaja ulaska na Republikansku konvenciju, kao i u očima zapada zapamćenog, odlaska na Dan pobede u Moskvu, koji je za razliku od Odese, bio na sva zvona najavljivan.

"Poruka je sledeća, da predsednik Srbije brani svoju politiku koja je vrlo komplikovana i teška u današnjem trenutku da držite balans da imate odnose i sa Rusijom i sa U, međutim on je odlaskom u Odesu pokazao da je za nas evropska integracija i dalje nešto što je bitno. Sa druge strane mi de facto podržavamo Ukrajinu ne direktno ali indirektno kroz humanitarnu pomoć ali ima priče i da je deo našeg oružanja stizalo u Ukrajinu verovatno putem posrednika", kaže Slobodan Zečević, direktor instituta za evrospke studije.

Iako se Srbija deklariše kao vojno neutralna, Ruska obaveštajna služba optužila je Srbiju da izvozom municije i oružja u Ukrajinu, zapravo „puca Rusiji u leđa". Vrednost srpskog izvoza naoružanja u Ukrajinu preko posrednika od početka rataiznosi blizu 800 miliona evra, prema navodima Fajnenšel tajmsa iz prošle godine.

"Ja sam smatrao da je možda mogao da se uvede neki početni paket sankcija Rusiji odmah na početku pa da se kasnije sačeka sa približavanjem članstvu u EU jer to bi bila neka simbolika, Rusiju naravno ne bi pogodilo na neki značajan način ali vučić se opredelio za ovu opciju, mi posebno plaćamo ceh, mislim da je i zbog te spoljne politike mi ne napredujemo dovoljno brzo i dozvolili smo da nas Crna Gora pretekne, kao i Albanija u procesu evropskih integracija", kaže Zečević.

Integracije kao da su zanemarene. Iako je status kandidata stečen 2012. godine, a pregovori o pristupanju se vode već deceniju, od decembra 2021. nije otvoren nijedan set pregovaračkih poglavlja.

Ispunjavanje svih kriterijuma, Vučić je najavio do kraja 2026. godine. Prema rezultatima istraživanja Instituta za evropske studije, najveći broj građana Srbije kao glavnog političkog partnera vidi Rusiju, zatim Uniju, Kinu, pa na kraju Ameriku, čemu je pobeda Trampa na izborima poprilično doprinela. Kao ekonomskog partnera, na prvom je mestu ipak Unija.

"To ja tumačim kao rezultat činjenica da postoji konstantan talas dezinformacija koje dolaze kako od strane režima tako I od strane tabloida te zapravo EU i ne stoji tako loše u Srbiji. Očekivalo bi se da u takvom talasu dezinformacija da bi nalazi bili još gori po pitanju potencijalnog ostvarivanja članstva odnosno kako bi glasali na referendumu za članstvo u EU", kaže Strahinja Subotić, Centar za evropske politike.

Posetu Vučića Ukrajini, Evropska komisija ocenila je kao pozitivan signal i podsetila da Evropska Unija očekuje od država kandidata da stanu uz Ukrajinu, ujedinjeni.

"Ne verujem da će nam ovo preterano neke poene omogučiti da dobijemo u Briselu i EU imajući u vidu da se za sada 10 čanica protivi otvaranju klastera 3, dok komisija je uspela da nas iznenadi, da mesecima zapravo radi ono što i studenti govore i civilno društvo, da treba da se odloži otvaranje tih dodatnih sredstava kako bi to bila opomena za režim da ne može da nastavi sa dosadašnjim ponašanjem", smatra Subotić.

Rusko istorisjko društvo, pod vođstvom šefa FSB-a, pre dve godina osnovano je na Palama u Istočnom Sarajevu. Danas, posle posete Odesi, najavljeno je otvaranje predstavništva u Beogradu, a predsednik saveta biće Aleksandar Vulin.

"Meni ovo više liči na neku ispostavu ruske obaveštajne službe nego na naučnu instituciju koja će raditi na unapređenju rusko srpsko istorijskih i kulturnih odnosa, a što već radi Ruski dom u Beogradu", kaže Bojan Dimitrijević, Novi DSS.

Koliko ovakvi događaji, neuspele posete i obećanja svima, remete već dugotrajno srpsko balansiranje na 4 stolice i koliki teret pogrešnih odluka one mogu da podnesu?

"Oni koji ostanu da ga podržavaju u sedenju na preostalim stolicama, kao što je na primer EU sa videli smo izjavom o zainteresovanosti strategijskoj za projekat Jadar ili sa Kinezima koje uopšte ne pominjemo a ne znamo na koji način se sarađuje sa njima mislim da je to na neki način dovoljan zalog da on nastavi tu svoju politiku sedenja na više stolica zato što četiri potpuno različita svetska igrača imaju svoje interese koje on u mnogome ostvaruje i to na štetu srpskog naroda i srpskog nacionalnog interesa", kaže Dimitrijević.

Potpisivanje dugoročnog ugovora Srbijagasa i Gasproma je odloženo na četiri meseca. Uslov, ako nezvanično saznaje Demostat - stopiranje isporuke srpskog oružja Ukrajini. Nogari stolica, polako se klate.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Plenković: Hrvatska vojna pomoć Ukrajini je vrlo konkretna i korisna