0
Danas je 210 godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša, pisca, vladara i vladike.
Šta je Njegoš danas Srbima, a šta Crnogorcima? Ili ovakvo pitanje nije dobra formulacija, jer nema dvojbe kada je reč o ličnosti koja nam je svima ostavila vredno nasleđe. Zaslužuje li Njegoš takvo svojatanje, ili je ipak važno da imamo saglasnost oko tog pitanja?
Zašto se u društvu i dalje vode debate o tome čiji je i kome pripada – odgovore bi mogli da imaju gosti jutarnjeg programa „Probudi se“: profesor Milo Lompar, istoričar umetnosti i autor knjige „Njegoš: biografija njegovog pesništva“ i Đuro Radosavović, novinar i pisac.
Radosavović je zaključio da se u Crnoj Gori plaše Njegoša i da teza da je on genocidan pesnik apsurdna.
– Njegoš bi danas bio kao Tom Vejts ili Kralj Čačka. U Crnoj Gori Njegoš nije pročitan do kraja i srži, on je pre svega genije. Što više čitaju Njegoša, ljudi su sve gluplji – smatra Radosavović.
Lompar smatra da je Njegoš uneo pečat i u kosovsku tradiciju.
– Njegoš nam je dao specifično srpsko osećanje tragičnosti, on je metafiziki pesnik koji trpi pritisak, jer je on noseći momenat. Gorski vjenac ne treba izučavati pre četvrtog razreda gimnazije. Njegoš je doživljavan kao pesnik srpske slobode – kaže Lompar.
Bog se dragi na Srbe razljuti
za njihova smrtna sagrešenja.
Naši cari zakon pogaziše,
počeše se krvnički goniti,
jedan drugom vadit oči žive;
zabaciše vladu i državu,
za pravilo ludost izabraše.
Nevjere im sluge postadoše
i carskom se krvlju okupaše.
Velikaši, proklete im duše,
na komate razdrobiše carstvo,
srpske sile grdno satriješe;
velikaši, trag im se utro,
raspre sjeme posijaše grko,
te s njim pleme srpsko otrovaše;
velikaši, grdne kukavice,
postadoše roda izdajice.
Ove stihove iz Gorskog vijenca mogli ste da čujete u jutarnjem programu „Probudi se“ kako ih izgovara čuveni glumac Danilo Lazović.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Misli velikog vladike i pesnika koje često citiramo
