Probudi se: Povratak Njegoša u crnogorske čitanke

Društvo 31. mar. 202110:17 > 12:41
Podeli:

Minimalizovanje Petra Petrovića Njegoša u nastavi u crnogorskim školama bilo je pogrešno, jer je Njegoš krov i kanon crnogorske književnosti na koji se naslanjaju sva druga dela, ocenili su gosti emisije "Probudi se" povodom najave da će doći do vraćanja Njegoševih dela u crnogorske čitanke.

„Ako nemate Zmaja, onda nemate ni potok ni cvet. Ako pokušavate da ignorišete Njegoša, onda nemate ni krov, ni Lovćen. Ne možete da ignorišete ni Lovćen ni Njegoša jer će onda sve da prokišnjava“ istakao je pisac Đuro Radosavović u emisiji „Probudi se“ na TV Nova S.

On je ocenio da je Njegoš bio problem „jer je prevazilazio Crnu Goru, odnosno veći je i od same vlade“ i podsetio da na utakmici u Beogradu navijači kao transperente ispisuju pojedine Njegoševe stihove.

„Neko je pokušao da gradi na drugim temeljima. Tu je bilo novih pisaca, koje ne možete čak ni na Googlu da nađete, neki su i meni koji se bavim književnošću bili potpuno nepoznati. To je prilično nespretno urađeno. Shvatam da program mora da se modernizuje i da Njegoševa filozofija nekada može da bude preteška za mlađe razrede, ali je ovo urađeno mnogo nespretno“ naglasio je on.

Podsetio je tako da je svojevremeno jedan od savetnik predsednika Mila Đukanovića tvrdio da je Mihailo Lalić bolji književnik od Njegoša.

Radosavović je kao krajnju banalizaciju književnosti ocenio zahtev pojedinih pisaca iz regiona da se pojedina Njegoševa dela i dela Danila Kiša izbace iz školske lektire zbog političke nekorektnosti kada je u pitanju islam i pripadnici te veroispovesti.

„To bi značilo da Francuzi promene Marseljezu, jer se gazi po kostima neprijatelja. Hoćemo li suditi Dostojevskom jer je ubio babu? To je simplifikovanje književnosti. Njegošu se može suditi zašto nema ženskih likova, ali i to je simbol i pokazatelj u kakvom se vremenu patrijahata živelo“ naveo je Radosavović.

Ksenija Rakočević, magistar južnoslovenske književnosti iz Podgorice, podsetila je da su daca su u osnovnoj školi dobijala da čitaju samo one delove Gorskog vijenca  koji su ideloških odgovarali koalicionim partnerima prethodne vlasti.

„Nisu bili u potpunosti sklonjeni, već je postojala izvesna cenzura delova njihovih tekstova koji nisu bili politički podobni. Njegoš jeste zahtevan i kompleksan za decu u osnovnoj školi, ali je kanon, koji predstavlja u svakoj književnosti najbolja dela koja su odolela zubu vremena, i kao takav je neophodan deo i predstavlja krov umjetnosti na koja se kaleme ostali tekstovi“ zaključila je ona.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

 

Komentari

Vaš komentar