Cene evropske, plate duplo manje

I dok se prebrojavamo da li uopšte možemo da priuštimo obrok ili piće u ugostiteljskim objektima, činjenice pokazuju da sa cenama osnovnih životnih namirnica ne zaostajemo za Evropom. Prema poslednjem istraživanju Eurostata iz 2023. godine, Srbija ima najviše cene hrane u regionu koje su sve sve bliže zemljama Evropske unije, dok su plate duplo manje od evropskih. Šta je razlog tako visokim cenama? Da li su inflacija i marže uzele svoj danak? Reč jutra u jutarnjem programu "Probudi se" dali smo Dejanu Gavriloviću iz udruženja Efektiva.

Videli smo da su cene ugostiteljskim objektima skočile za 10,9 odsto. Gavrilović ističe može li prosečan građanin Srbije koji pre svake posete pijaci i prodavnicama prebrojava novac u novčaniku da uopšte pomisli na odlazak u restoran.

Poskupelo je sve u restoranima, a posebno salata i hleb, te Gavrilović pojašnjava zašto baš ove namirnice.

On dodaje kako smo došli do toga da su cene u našim radnjama dostigle evorpski nivo i Da li to znači da i hrana polako postaje luksuz i to one osnovne životne namirnice.

Hleb smo u ovo doba 2019. mogli da kupimo za 35 do 38 dinara, a danas u većini pekara za „specijalne“ vrste hleba moraju da izdvoje između 80 i 90 dinara. Litar mleka u većini prodavnica poskupeo sa 75 na 160 dinara, a jestivog ulja sa 135 na oko 240 dinara.
Prema pisanju portala NOVA.RS: Kada su čokolade u pitanju, naročito popularni brendovi, situacija je slična – u Italiji je uglavnom 1.99 evra, kod nas se kreće u rasponu od 200 do 300 dinara za 100 grama. Kada je u pitanju hemija u, naročito omekšivači, ono što je u Italiji uglavnom oko 3 evra, kod nas je između 600 i 900 dinara. Kozmetika i preparati za kosu takođe su neretko duplo skuplji kod nas, pa tako middle-low brendovi za negu kose, pre svega šamponi i regeneratori, uglavnom su oko 3 evra, dok kod nas identični proizvodi su 500, 600 ili 700 dinara, opet u zavisnosti u kom lancu marketa i kojim danima u nedelji (da li je popust ili akcija). I za kraj kao primer, pakovanje vakuminranog suvog mesa, poput pečenice ili pršute, u Italiji se kreće od 2.5 evra do 4.25, u Srbiji od 500 do 900 dinara.
U Italiji je prosečna bruto godišnja plata oko 27.000 evra, što je dvanaest posto manje od proseka EU i 23 odsto manje od nemačkog proseka.

Ministar finansija Siniša Mali uporno ponavlja da je od 2012. do ove godine minimalna plata u Srbiji povećana sa 15.700 na 53.592 dinara, taj iznos i dalje ne pokriva ni minimalnu potrošačku korpu, koja je u januaru vredela 55.085 dinara. Gavrilović navodi ima li čime da se država pohvali kada je reč o potrošačkoj moći građana, kao i šta građani mogu da priušte sa ovakvim minimalcem jer Izgleda da o minimalnoj potrošačkoj korpi mogu samo da sanjaju.

Srbija danas uvozi krompir iz Egipta, a beli luk iz Kine, da ne zaboravimo da se sve više uvozi i meso. Poljoprivrednici i stočari se žale i traže pomoć države, ali ih izgleda da ih niko ne čuje. Član Efektive objašnjava sako smo došli do toga da seljaci gase svetla u sve većem broju štala, a veliki trgovinski lanci pune džepove, nudeći domaćim kupcima hranu iz uvoza, kao i da li je tu reč o nemoći države ili o krahu sistema i odsustvu jasne strategije.

U 2021. na uvoz hrane potrošili smo 2,2 milijarde evra, pre dve godine 2,55 milijardi, a lane skoro 2,9 milijardi evra, dok domaći ratari i stočari protestuju, jer im se proizvodnja ne isplati. Osim ratara, sa problemima se suočavaju i stočari. U suprotnom, ne bi od 1990. broj mlečnih krava smanjili sa 1,1 milion na manje od 400.000, a istovremeno je za 15 odsto smanjen i broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.

Bivši ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović prošle godine obećavao mere koje će omogućiti „povratak selu“, uključujući i subvencije od 18.000 dinara po hektaru, ali one još nisu isplaćene, što su agenciji Beta sredinom aprila potvrdili sami poljoprivrednici. Usput su rekli da su zbog kašnjenja državne pomoći morali da se zadužuju, da su repromaterijal uzimali „na crtu“, a da su subvencije isplaćene samo „podobnima“.

U praksi građani Srbije više od 40 odsto primanja izdvajaju za hranu, drugi deo od 60 odsto koliko je ostalo ide na neke osnovne stvari koje moraju da se plate. Gavrilović daje svoj sud da kada se namire mesečni troškovi ostane li išta za dostojanstven život.

U Sloveniji se za hranu izdvaja 18,8 procenta primanja, u Hrvatskoj 27 a Crnoj Gori oko 30 odsto, a visoko učešće hrane u ukupnim izdacima domaćinstava obeležje je niskog standarda.

Komisija za zaštitu konkurencije je prošle godine pokrenula je postupak protiv četiri trgovinska lanca Delez, Mercator S, Dis i Univerexport zbog sumnje da su dogovarali cene. Država je pretila da će se celim slučajem pozabaviti i BIA, a onda je zavladala tišina. Gost „Probudi se“ ističe zna li se epilog toga ili ga neće ni biti.

Komisija je tokom više meseci praćenja cena za 35 izabranih proizvoda kod ovih maloprodavaca, konstatovala da su u maloprodenim lancima za posmatrane proizvode cene identične. Oni su zaključili i da je u periodu od aprila 2023. godine do marta 2024. godine porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, te da je u periodu od 2016. do 2023. godine konstatovan značajan rast prihoda i bruto marži posmatranih učesnika na tržištu što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti.

Gavrilović istile kolike su trgovačke marže u Srbiji i ko se najviše ugrađuje, kakvi su efekti bojkota velikih trgovinskih lanaca na koje su pozivali, kao i sa li je ta akcija uticala na trgovce da neke cene ipak smanje.

Sećamo se da dok su bojkoti trajali supermarketi su organizovale brojne akcije sniženja ne bi li privukli kupce.

Dejan ostkiva i da li planiraju još neke slične akcije bojkota. Nedavno su se umalo suočili sa tužbom trgovinskog lanca Deleze nakon što su pozvali na bojkot Maksijevih prodavnica zbog visokih cena. Gavrilović otkriva kako se to završilo.

Skretali su pažnju potrošaćima na obmanjujuće cene. Gavrilović pojašnjava šta su zapravo obmanjujuće cene i čime se to trgovinski lanci služe.

Obmanjjuće cene podrazumevaju situaciju kada u radnji postoji cena obeležena žutom bojom koja predstavlja akcijsku, a iza nje postoji stara cena koja je ista kao akcijska. Na to se odnose i one kada se cena snizi za dinar ili stave popusti na proizvode kojih nema u rafovima.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.